Полегање расада и палеж клијанаца изазивају паразити који обично живе у земљишту
богатом органским материјама. Паразитирају велики број биљних врста, а највеће штете наносе
повртарским биљкама. Најосетљивије су младе биљке у фази клијања и ницања, док је за старије
биљке ова гљива безопасна. Уколико су спољни чиниоци повољни као и ако квалитет семена није
на високом нивоу што продужава време од сетве до ницања биљака штете могу да буду велике.
Познати су примери и потпуног угинућа клијанаца.
Врсте рода Pythium parazitiraju велики број биљака. Јављају се на клијанцима и младим
биљкама готово свих повртарских и ратарских врста, цвећу, травама, али и код неких воћних
врста. Посебну осетљивост испољавају парадајз, паприка, краставац, купус, салата, шећерна репа,
дуван, грашак, уљана репица, јечам, детелина, кукуруз, кромпир, тикве, мрква, овас, просо,
пиринач и многе друге.
Да бисмо спречили појаву полегања расада потребно је прво онемогућити појаву гљива
проузроковача, затим обезбедити услове за брзо клијање и пораст биљака и треће обезбедити
услове који су неповољни за развој гљива проузроковача полегања расада. Испољавање
симптома зависи од старости заражене биљке. Инфицирано семе не клија, трули и распада се, али
у нашим условима до тога релативно ређе долази.
Почетне заразе су у виду воденастих пега. До инфекције изниклих биљака долази од
корена или стабла испод површине земљишта. Захваћени део стабла је тањи од здравог дела што
доводи до слабљења механичке моћи и биљка убрзо полеже. Из оболелих биљака зараза се шири
на здраве, па за неколико дана може бити захваћен цео расадник или топла леја.
Ткиво клијанаца је нежно и јако осетљиво те се на њему у почетку јављају воденасте пеге,
које се брзо повећавају и биљка пропада. На изниклим биљкама оболева корен испод земље или
стабло у приземном делу, који добијају мрку боју и некротирају. Оболеле биљке полежу и на
њима се јавља беличаста мицелија, која се шири и по површини земљишта у виду паучинасте
мреже. Полегле биљке брзо угињавају, а при већој влажности и топлоти готово на очиглед се
истопе, одакле је и назив болести “топљење расада”. Пропадање расада у топлим лејама или у
усеву се јавља у облику концентричних кругова, позната као “гола” или “ћелава места”. Старије
биљке по правилу слабије обољевају и на њима се могу наћи пеге на стаблу, а као резултат је да
заостају у порасту и јавља се увелост. Сличне симптоме могу да проузрокују и друге врсте гљива
(Fusarium spp., Rhizoctonia spp., Phytophthora spp. и др.).
Сви спољни фактори који негативно утичу на клијање и ницање сејанаца поспешују развој
Pythium врста. То су тешка и слабо дренирана земљишта, висока влажност и температура, слабо
проветравање, ниске температуре после сетве и сл. Патоген се развија у температурном
интервалу 4-40°C (оптимално 20-28°C) и при киселости земљишта од 4,7-7,3.
Од агротехничких мера корисно је вршити: дренажу земљишта, избегавати тешка
земљишта, вршити проветравање расадника, сађење биљака обавити када је температуре
повољна за њихов брз пораст. Избегавати претерано ђубрење азотом. Користити плодоред јер се
тако смањује популација паразита. Места где се болест појавила треба испрскасти раствором
препарата на бази тебуконазола или азоксистробина. Од превентивних хемијских мера
препоручује се заливање раствором фунгицида на бази пропамокарб-хидрохлорид, пропамокарб-
фосетилата, непосредно након сетве, након ницања, а после образовања другог правог листа,
после расађивања. У сличају појаве болести полегања, прскања треба извести одмах након
примећених првих оболелих биљака.
ТРИКИЋ НИКОЛА ПССС Смедерево
