Око 45 одсто малишана узраста између девет и 11 година користи социјалне мреже, као и око 72 одсто њих између 11 и 12 година. Иако је доња граница за отварање профила на већини платформи 13 година, ово правило се у Србији махом не поштује, а деца дају нетачне податке о годинама када се пријављују. У томе им неретко помажу и родитељи, можда несвесни опасности и замки које интернет нуди.
Од 2017. године, када је основан, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету Министарства информисања и телекомуникација примио је више од 42.000 позива, порука и писама, од чега је формирано више од 8.000 предмета.
До сада је МУП-у прослеђено 289 предмета, а Тужилаштву за високотехнолошки криминал 137. Министарству просвете је достављено 108 (махом везано за вршњачко насиље), домовима здравља девет (када је процењено да је потребна здравствена помоћ), а центрима за социјални рад 12 (када постоји процена да је у питању занемаривање малолетника).
– Деца су најосетљивија и најугроженија популација у дигиталном простору – додаје Бићанин. – Често не умеју до краја да схвате суштину потенцијалне опасности. Оно што су некад били осмех и аплауз, данас су „лајкови“ и коментари, за које ће дете учинити све, не би ли добило доказ да је прихваћено. Због тога су у стању да пристану на најопасније „Тик-ток“ изазове. Рецимо, да се сликају на прузи док долази воз или да се такмиче ко може дуже да задржи дах. Сликају се и шаљу фотографије особама у које су заљубљени, па кад се посвађају, ови то деле, док слике не стигну до педофила.
Новости