Иако просечна температура овог јула није надмашила јул прошле године, научници упозоравају да крај рекордног низа не мења ништа у вези са претњом коју представља климатска криза, преноси Гардијан.
“Суштина се није променила. Наша планета наставља да се загрева“, рекла је заменица директора Коперника Саманта Берџес.
Просечна температура у јулу ове године износила је 16,91 степени Целзијуса, што је 0,68 степени изнад 30-годишњег просека за тај месец, према подацима Коперника.
То је други најтоплији јул и други најтоплији месец забележен у евиденцији агенције, након јула 2023. године.
Током јула, свет је био топлији за1,48 степени од преиндустријског времена, показују мерења агенције.
То је близу границе загревања на коју су се скоро све светске земље сложиле у Париском климатском споразуму из 2015, односно 1,5 степени Целзијуса.
“Главна покретачка снага иза ове рекордне температуре је и дугорочни тренд загревања који је директно повезан са нагомилавањем гасова стаклене баште у атмосфери“, рекао је климатски научник Џулијен Николас.
Екстремне врућине су у јулу погодиле јужну Европу, укључујући Балкан, делове Африке и Азије, али и источни Антарктик, наводи Коперник.
Климатолог и директор Годард института за свемирске студије упозорио је да ће ситуација наставити да се погоршава услед људског фактора.