Пензија после 40 година радног стажа, у зависности од плате током радног века, биће износ од којег се не живи баш лагодно. У неким случајевима, она ће износити и свега 25.000 динара.
Један од услова за одлазак у пензију је, поред најмање 15 година радног стажа, и довољан број година живота.
Тако мушкарци који имају 65 година и жене које су напуниле 63 године и осам месеци, а уз то имају довољно радног стажа, могу да се пензионишу.
Они који почну да раде у раним двадесетим годинама, када напуне довољно година, имаће 40 година радног стажа. Због тога смо проверили колика ће бити пензија након четири деценије рада.
Колика ће бити пензија?
Ко је током 40 година зарађивао плату од око 40.000 динара, што је мање од овогодишњег минималца (који износи 47.000), у старости ће примати тек 25.000 динара сваког месеца. Ко је, пак, “прескочио” минималац, па током живота радио за 50.000 динара, може да рачуна на пензију од око 35.700 динара.
За раднике који су ипак ближи тренутној медијалној плати, па су сваког месеца зарађивали 70.000 динара, у позним годинама примаће једва 50.000. А ко током месеца, док ради, прима плату од 90.000, касније може да рачуна на пензију која је мања од 65.000 динара.
Колико стварно примају пензионери?
Чак и са платом од 90.000 динара, пензија ће и даље бити мала, али још је горе то што већина најстаријих грађана прима још мање новца.
Просечна пензија, наиме, износи 45.719 динара. То показују званични подаци ПИО фонда за јун 2024. године.
Како се израчунава пензија?
Формула за израчунавање пензије није једноставна, али је већ добро познато да што је већа плата током радног века, биће већа и пензија. Поред плате, још један веома важан фактор, који игра огромну улогу у висини пензије јесте и радни стаж.
Износ пензије једнак је производу личног и општег бода.
Да би се израчунао лични бод, прво је потребно израчунати лични коефицијент. То се ради тако што се годишња зарада подели са просечном републичком платом, и тако за сваку годину, па се збир добијених износа подели са годинама стажа.
Треба имати у виду да се од 1. јануара 1970. до 2002. године, зарада рачуна у нето износу, дакле без пореза и доприноса, док се од 2003. у рачуници користи бруто износ.
Када се израчуна лични коефицијент, њега је потребно помножити са годинама стажа. Тако се добија лични бод, који се потом множи са опоштим бодом који се усклађује сваке године, а ове износи 1.345,88 динара.
Еспресо
