Масовно стрељање хиљада грађана Крагујевца од стране немачких окупатара које се догодило 21. октобра 1941. године био је један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији и обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
У граду Крагујевцу и околини, немачка казнена експедиција извршила је тада масакр, као вид одмазде, над више хиљада српских цивила.
Према расположивима сазнањима, убијено је 2.796 особа, од којих 412 у селима, а остали у Крагујевцу.
Посебну димензију трагедији даје чињеница да су, поред бројних других, Немци тада привели и одвели на стрељање чак и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда.
У Спомен парку у Шумарицама од 1971. године одржава се “Велики школски час”, манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио.
Јесен 1941. године била је време замаха устанка у Србији, који је започео лета те године.
Краљевина Југославија је нападнута и окупирана априла те 1941. Повод је био пуч који се догодио 27. марта у Београду, када је оборена Влада Цветковић Мачек, потписница Протокола о приступању Пакту два дана раније. Одмах је окупирана и Грчка која је и била главни разлог немачке инвазије, због присуства британских трупа у тој земљи.
У Србији је лета те 1941. започео устанак против окупатора, након што је нападнут Совјетски Савез. Уследиле су немачке одмазде, а онда и наредба да ће се надаље за једног погинулог Немца стрељати стотину грађана Србије као одмазда.
Повод за стрељање у Крагујевцу били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, отприлике на средокраћи између села Бара и Љуљака.
Немачка колона је на том путу дочекана у заседи. Била је то заједничка акција припадника НОВЈ, односно партизана, и Југословенске војске у отаџбини, односно четника.
Погинуло је 10 немачких војника, а 26 је рањено.
Приликом стрељања у Крагујевцу и околини, немачки окупатор применио је драконску одредбу из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за рањеног Немца.
Бруталне одмазде започеле су прво у оближњим селима, као 19. октобра селима Маршић, Илићево, Грошница.
Немачка казнена експедиција је потом стрељања наставила 21. октобра у граду Крагујевцу, делимично и 20. октобра.
На основу наредбе генерала Бемеа израчунато је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица.
Наређење за спровођење одмазде у Крагујевцу непосредно је издао мајор Ото Деш, тада заповедник 749. пука, са средиштем у Краљеву.
Налог је потом одатле прослеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац.
Пошто је тада крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен скренуо пажњу да су, по њему, околна села, како се изразио, легла бандита односно комуниста, одмазде, хапшења и стрељања, прво су се догодила у оближњим селима.
Иако је Бишофсхаузен тада такође приметио да је сам град Крагујевац углавном мирна средина, бруталне одмазде су одмах настављене и у Крагујевцу.
Никада није сасвим извесно разјашњено колико је људи тада ухапшено, али се процењује да је приведено између пет и шест хиљада грађана. Селекције није било, људи су привођени како би били уочени.
Хапшени су мушкарци старости између 16 и 60 година, мада је међу приведенима било и других, а колико се зна, отпора приликом привођења није било.
Хапшења и узимање талаца тада нису били необични, и готово је извесно да се углавном није претпостављало да би могло одмах уследити масовно стрељање.
Сви приведени, односно ухапшени, згурани су потом у топовске шупе које је претходно користио артиљеријски пук “Танаско Рајић”. Доцније је вршена извесна селекција приведених.
Убрзо су започела стрељања. Извршиоци су били припадници Вермахта, и то Првог батаљона 724. пешадијског пука и припадници Трећег батаљона 749. пешадијског пука.
Одлука о изградњи Спомен парка донета је 1953. Исте године први пут је приређена организована комеморација.
Спомен парк који је потом деценијама дограђиван обухвата простор површине 352 хектара. Меморијални комплекс укупно садржи 30 масовних гробница.
Влада Србије 2012. године донела је одлуку да се дан масакра у Крагујевцу, обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Српска православна црква је такође канонизовала страдалнике, прогласивши их за новомученике.
тањуг.рс
