Ширење популације шакала се карактерише као брза и снажна експанзија са, вероватно, највећом густином у Европи. То се може објаснити начином исхране ове врсте, која је стрвинар и вешт предатор, што је чини јединственом и врло успешном врстом у природи.Шакал је животиња веома слична вуку.
Има шиљату њушку, дуже уши и краћи, дебео реп. Покривен је кратком црвенкасто-смеђом длаком. Веома добро и истрајно трчи, преваљујући велике удаљености, па је велика опасност за дивљач, али и за неке домаће животиње.
Постоји и један парадокс. Шакал је незаштићена врста, може да се лови у неограниченим количинама, међутим, упркос томе што расте ловни притисак, што се острељује све више и више животиња, ми имамо процене да и њихова бројност расте. Тешко је проценити колика је популација шакала у Србији, али сигурно је да није мања од 15.000 примерака. Треба имати у виду да тај број расте и да је потребно што хитније предузети мере да се ђубришта уклоне и правилно санирају.
Свој допринос у смањењу броја ових предатора у највећој мери дају ловци. Тако је и паланачки ловац Иван Којадиновић имао изузетан успех у лову шакала на подручју села Церовац. Како је протекао овај лов, са овако одличним уловом, испричао нам је Иван.
”Отишао сам у лов на предаторе то вече са пратиоцем и чим сам изашао из аута у ловишту почело је завијање шакала са свих страна. Било је тачно 17.40 часова, непосредно после померања часовника и зимског рачунања времена. Често сам у том делу ловишта одстрељивао шакале и чуо разноразна завијања, али никада као то вече.
Већ годинама ловим предаторе и такорећи сам се специјализовао за њих и могу поприлично тачно да утврдим колико се шакала оглашава у чопору са обзиром да се веома чудно оглашавају и да одједном могу да производе различите звукове. Али то вече због огромног броја јединки нисам могао тачно да одредим бројност, али сам прилично сигуран да је било измедју 40 и 50 шакала. Сви су били на удаљености од 200 до 400 метара од мене. Испред мене са десне стране у шуми је био највећи број шакала, њих око 20.
Одмах сам кренуо да се приближим том месту јер ако су шакали активни одмах после завијања крећу у лов. Наравно знао сам да могу кренути у било ком правцу, али сам се надао да ћу имати среће да неки крену и према мени. Нисам успео да се приближим шуми ни 20 метара и већ су прве јединке кренуле према мени из шуме кроз стрњику. У тој брзини мислим да је било 5 шакала који су изашли испред мене на даљини од 70 до 100 метара отприлике. Све је трајало веома кратко и ја сам веома брзо успео да одстрелим три јединке. Остали су нестали у високој стрњици.
Знајући да ће да крену да се повлаче кренуо сам да вабим вабилицом опонашањем рањеног зеца, тако сам успео да још једног привучем на место погодно за пуцање и одстрелио га на даљини око 130 метара. Мислио сам да је то то и био сам веома задовољан и одстрелом 4 јединке јер их има премного, брзо се размножавају, веома се тешко лове јер се крећу само по мраку и веома ретко излазе на чистину, најчешће са крећу шумама и врзинама и по запуштеним њивама где их је немогуће уловити. Када сам пришао том четвртом по реду ког сам острелио аутоматски сам пришао на око 50 метара од шуме где је био тај највећи чопор. Помислио сам шта ме кошта да применим још неки трик ако могу да извучем још неког из шуме на чистину.
Кренуо сам опет да вабим али овај пут користећи звук веверице или неке сличне мање животиње који је тиши и пуно другачији од гласног звука рањеног зеца. И успео сам. Уочио сам шакала да се креће врзином од шуме и да излази у њиву са супротне стране од шуме покушавајући да ми „ухвати мирис“ То често раде када су несигурни шта чују и када покушавају да ухвате и мирис те животиње која је рањена и испушта звуке а не само да се ослоне на свој слух. Аутоматски тако могу да открију и превару ако намиришу човека и у том случају нестану без трага. Успео сам да га нанишаним пре него што ми је ухватио мирис и одстрелио га на неких 70 метара даљине.
Пет одстрељених шакала у једном изласку ми се први пут догодило и био сам презадовољан учинком. Тиме сам спасио на стотине зечева, ланади, фазанчића и остале племените дивљачи коју овај предатор сваким изласком у лов хвата и једе. Пратилац ме наговара да останемо још на том месту јер ће можда још неки изаћи, али знајући да су веома опрезни одлучујем се да одем са тог места до јаруге са моје леве стране где сам чуо десетак шакала у време када су завијали.
Одлазим тамо и на неких 150 метара видим само главу шакала у неком шипражју у јарузи. Одлучујем се да пуцам, сигуран у себе и своје оружје. Одстрељујем и њега.
Шест шакала, не верујем сам себи ста се издешавало за буквално 25 минута од почетка завијања. После тога крећем даље прелазећи огромну удаљеност од пар километара пешачења али више не видим ни једног сви су се повукли у сигурност шума и великих густих врзина.
Без обзира што нисам више видео ниједног враћам се и са пратиоцем сакупљам одстрељене шакале и одајем им последњу почаст а затим ме пратилац и фотографише са њима.”
Лов се одиграо у секцији Церовац, Ловачког удружења Јасеница Југ из Смедеревске Паланке.
