Biti crna zvezda u sazveždju padalica, milion koraka ispred drugih
sanjara i postati prah prosut po šarenoj sceni uzdaha, skupiti ostatke
razuma na dlan jedne ruke, a zatim zaiskriti u podnožju vetra bez
povratka u opskurni svet ljudskih duša, sa lakoćom nebeskog poete,
mogao je samo Dejvid Robert Džouns, poznatiji kao Dejvid Bouvi
(David Bowie).
Bouvi je bio, pre svega, multimedijalni umetnik. Ne samo muzičar, već i
gromki vizionar, stalno obitavajući izmedju zemlje i svemira, ali je u
tom svom neprestanom putovanju podario deo sebe kroz vrhunska
ostvarenja koja se i dan danas sa istim užitkom slušaju kao i pre
četrdeset – pedeset godina. Njegove melodije imaju taj istančan filing
trajnosti veze izmedju ljudi bez obzira na vremensku pripadnost i
sklonosti ka vrsti muzike. Dobra muzika je univerzalna i uvek
prihvatljiva, a sama trajnost iste zavisi isključivo na kakvim se
temeljima uzidala i od kakvog je postojnog materijala napravila vlastiti
bedem izdržljivosti. Sud vremena je neprocenjiv.
Tonight (Večeras) je bio 16. studijski album Dejvida Bouvija, uradjen u
rok pop maniru osamdesetih godina, ujedno je vrlo vešto iskoristio tada
ekstra popularnu Tinu Tarner u naslovnoj numeri. Jednu od pesama
otpevao je i sa Igi Popom, pretpostavljam da je želeo da pokaže da se
ipak ne odriče tako lako ni sirovog rokenrola sa početka sopstvene
karijere.
Album je otvorila rasplesana numera Loving The Aliean (Voli
vanzemaljca), tipična tema iz sredine osamdesetih godina prošlog veka
ne donoseći ništa novo sem specifično obojene melodije glasom
Dejvida. Dont Look Down (Ne gledaj dole), sledeća numera, umereno
lagana sa elementima rege motiva i fino utkanim basom.Nepretenciozna
ali prepoznatljiva numera koja je svakako jedna od boljih numera na
albumu. God Only Knows (Samo Bog zna) je treća tema na albumu,
inače pesma je benda Beach Boys iz 1966. godine.
Prvu stranu albuma zatvara noseća Tonight (Večeras), svakako
najkvalitetnije uradjena tema, a tu je svoj doprinos itekako dala Tina
Tarner svojim vokalima. Tekst je jako jednostavan i pitak, tako da
numera klizi lagano uz prepoznatljive rege motive. Govori o tome kako
je večeras sve dobro, sve u redu, a ljubav će trajati do kraja života
partnera. Daleko od realnosti i blizu utopizma, ali se ne sme zaboraviti
da je početkom osamdestih godina prošlog veka vladao neki prividan
osećaj mira, zadovoljstva i sreće.
Drugu stranu albuma otvara Neighborhood Threat (Pretnja susedu),
nešto čvršća i brža numera u duhu klasičnog rokenrola, ali na Bouvijev
način. Kratak solo u numeri daje posebnu lepršavost u svega tri minuta
teme. Medjutim, sledeća numera sa albuma Blue Jean je bila apsolutni
hit sa albuma.Ide malena storija o devojci koja se zove Blu Džin. Ni tu
tekst nije nešto osobito razmahnut, ali je odlično otpevana numera,
vesela i raskalašno odsvirana, plesno nadahnuta i ima sve odlike hita
onog vremena u kojem je nastala.
Sedma numera na albumu jeTumble and Twirl (Vrteti se i prevrtati)
petominutna numera brzog ritma, govori o užitku plesa i opuštenosti na
ostrvu Borneo. I Keep Forgettin (Stalno zaboravljam) uradjena u tihom
rokabili formatu oplemenjenim pop zvukom, a može biti zanimljiva sa
napomenom da je to najkraća tema na albumu, samo dva i po minuta
traje. Album zatvara Dancing With The Big Boys (Ples sa velikim
dečacima) u kojoj je svoj vokalni doprinos dao Igi Pop. Brza numera,
kratkog, ali eksplozivnog daha sa dosta duvačkih instrumenata obojena.
Da, sa ove udaljenosti gledano, od takvog umetnika kao što je bio David
Bowie, dve numere koje su odskočile sa albuma, Tonight i Blue Jean, je
zaista premalo. On je svakako ispoštovao tadašnje trendove, ali
objektivno od njega se mnogo više očekivalo. Nekako mi je album
bezličan, ništa novo nije doneo u muzičkom smislu, osim što je Bouvija
održavao na muzičkoj sceni, ali ono što mi je zapalo za uho je odličan
upliv u svim numerama udarajki i bubnjeva, a za istima je bio Omar
Hakim, koji će kasnije nastupati i sa Stingom.
U svom bogatom izdavačkom opusu Dejvid Bouvi je nanizao ukupno 26
studijskih albuma. Naravno da su neki imali više ili manje uspeha, ali su
se definitivno sa istih poskidali i singlovi koji su ostali vanvremensko
utočište za sve slušaoce sa instančanim osećajem za umetnost i lagodnu
šetnju kroz istu. Tu pre svega mislim na China Girl, Space Oddity, Life
on Mars, The man who sold the world, Cat people, Heroes, Lets dance,
Jean Genie, Modern Love itd. Imao je i par izuzetnih dueta sa Mik
Džegerom i Tinom Tarner. Tu mislim, izmedju ostalog, na izuzetna
ostvarenja poput Plesa na ulicama (Dancing in the streets) i već opisanu
Večeras (Tonight).
Poslednji album koji je izdao zvao se Blackstar (Crna Zvezda) i
objavljen je samo dva dana pre smrti velikog umetnika, na njegov 69.
rodjendan 8. januara 2016. godine. Bouvi je tokom snimanja istog i te
kako bio svestan da uskoro silazi, ne samo sa muzičke, nego i sa životne
pozornice, da ma koliko se borio sa bolešću koja je odavno uzela maha,
biva sve više nemoćan pred naletom iste, ali je želeo da u smiraj svojih
"Paukova sa marsa" ostavi još jedan delić sebe. Ceo album je oproštajno
melanholičan, odiše dubokom smirenošću, da ne kažem umornošću
umetnika. Samo par dana nakon što je album osvanuo u prodavnicama,
njegov tvorac vinuo se na bespovratni put ka ostalim zvezdama koje su
ga strpljivo iščekivale na vinilnim oblacima i konačnog sučeljavanja sa
vlastitim odlaskom.
Bouvi je imao pravo na život kakav je i vodio, bio je njegov, delimično
ugodan, delom trnovit, estradno uspešan, kroz prizmu običnog čoveka
raskalašan, neprimeren i skaradan, ali zar svi vrhunski umetnici nisu u
očima prosečnog ljudskog bića, ako ništa drugo, a ono netipični i
izdvojeni od prosečnog nam okruženja…
Imajući sve u vidu, kompletnu medijsku ekspoziciju Davida Bowia, iako
je prošlo 40. godina od objavljivanja albuma Tonight, mišljenja sam da,
bez obzira što je reč o jednom jedva prosečnom albumu, koji svakako
nije napravio karijerni uzlet uz istog, da prikaz zaslužuje pažnju iz
prostog razloga što je i takav kakav je istrajao pune četiri decenije. No,
ne mogu se oteti ni utisku da je Bowi išao ispred svog vremena sa
mnogim muzičkim izdanjima, ali da se sa albumom Tonight počeo
vraćati unazad. Sve u svemu, tipičan pop zvuk osamdesetih godina, sa
dosta elemenata regea, tu i tamo čvršćeg zvuka u tragovima pojedinih
numera, vrlo dobrom duvačkom sekcijom i sjajnim udarajkama i
bubnjevima, stariji, da ne kažem iskusniji, ljubitelji muzike, mogu se
podsetiti osamdesetih godina prošlog stoleća.
Miodrag Marković
