Манастир Кувеждин, посвећен Светом Сави и његовом оцу Стефану Немањи, налази се на југозападним обронцима Фрушке горе, у близини села Дивош. Ова велика српска светиња, коју је 1520. године подигао деспот Стеван Штиљановић, вековима је била значајан центар српске духовности и културе. Нажалост, манастир је страдао током Другог светског рата, када су га усташе опљачкале и минирале. Данас се полако обнавља, враћајући стари сјај и значај за Српску православну цркву.
Химна Светом Сави – Настанак и значај
Манастир Кувеждин је познат и по томе што је у њему написана и по први пут изведена Химна Светом Сави, позната под насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“. Ова песма је забележена 1832. године, а први пут је појана у цркви овог манастира. Нажалост, архив манастира је уништен током Другог светског рата, па се многи детаљи о настанку химне данас истражују. О песми нема више трагова и података јер није сачувана манастирска архива, која је изгорела током Другог светског рата.
У манастиру нема писаног трага када је тачно настала песма, да ли баш 1832. године или раније. О школској слави – Савиндану постоји запис да је први пут прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у манастиру Кувеждин.
Манастир Кувеждин – Спој стилова и културе
Кроз векове, манастир Кувеждин је пролазио кроз различите фазе градње и обнове. Иако је првобитно грађен у рашко-моравском стилу, данашњи изглед комбинује елементе барока и класицизма, што га чини јединственим међу фрушкогорским манастирима.
За српску културу и просвету, Кувеждин је изузетно важан, јер се у њему, поред духовног значаја, неговало и образовање. Први запис о школској слави Светог Саве потиче из Земуна из 1812. године, али је иницијатива проте Јефтимија Ивановића повезана са његовим боравком у манастиру Кувеждин.
Обнова спаљеног манастира почела је пре 24 године, тада је сазидан јужни део конака у изворном облику. Током наредних година обновљена су два звоника манастирске цркве. Урађена је нова дренажа око цркве, јер су се после минирања манастира све бујичне воде сакупљале испод цркве. На рушевинама источног крила сазидани су нови конаци… Све да би Кувеждин добио оригиналан изглед, какав је имао до оне кобне године када су усташе из њега протерале више од 60 монахиња, а од њега направиле згариште.
Комплетно је оспособљен ентеријер Цркве Светог Саве, реконструисан је иконостас са истим дуборезом, какав је био првобитни, који је радио чувени дуборезац Георгије Девић. Све је урађено помоћу сачуваних фотографија овог иконостаса. Манастиру је враћено 20 икона, дела академског сликара Павла Симића, који је осликао и ентеријер цркве. Тако је црква добила унутрашњи изглед какав је имала пре минирања и паљења.
Манастир Кувеждин био грађевина рашко-моравског стила, али је као и други фрушкогорски манастири, кроз своју бурну историју рушен и обнављан, понекад се одступало од изворне архитектуре, тако да је то сада грађевина која је попримила и елементе грађевинарства препознатљивог за барок и класицизам.
