У Агенцији за привредне регистре (АПР) тренутно су регистрована 24 социјална предузећа иако, према проценама Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), у Србији постоји око 500 фирми које послују по принципима социјалног предузетништва.
АПР је у одговору на питања агенцији Бета навео да је 2022. године, када је донет Закон о социјалном предузетништву, једно предузеће одлучило да се региструје као фирма која се бави том врстом предузетништва.
Током 2023. је број социјалних предузећа порастао на 16, а током 2024. године седам фирми стекло је тај статус.
Како је АПР навео, међу регистрованим социјалним предузећима су три привредна друштва са ограниченом одговорношћу, једна туристичко-социјална задруга и 20 удружења.
Закон о социјалном предузетништву дефинише ту врсту пословања као обављање делатности од општег интереса, ради стварања нових и иновативних могућности за решавање друштвених проблема и проблема појединаца или друштвено осетљивих група.
Аница Спасов, власница социјалног предузећа Наша кућа, у којем ради више од 30 особа са сметњама у развоју, тврди да је тај модел пословања ефикасно решење пошто истовремено помаже људима који су на маргини да зараде, а са друге стране решава недостатак радне снаге.
Она је раније рекла агенцији Бета да сматра да држава није урадила довољно када је реч о подршци социјалним предузећима и да Закон који уређује ту врсту пословања није заживео у пракси.
„Велика непознаница је била да ли ћемо ми тиме што ћемо се регистровати као социјално предузеће себи додати додатне обавезе око извештавања, око поделе буџета и донација. Те контроле су иначе у реду, али ако ми не добијамо ништа, немамо већи финансијски подстицај, немамо већу видљивост у заједници, ми онда не знамо зашто бисмо себи стварали обавезу када немамо никакве бенефите“, навела је Спасов.