Децембарска рата стамбеног кредита коју је читалац Политике платио износила је 178 евра, а следећа коју би требало да измири ових дана виша је за око 20 евра. Други кредитни купац стана овог месеца треба да издвоји чак 40 евра више. Сви су они, јављајући се редакцији за појашњење, више збуњени откуд сада већа рата када је речено да ће од Нове године камата бити нижа – пет одсто. И да ли то значи да неко ко је прошле године имао вишу камату сада плаћа нижу, а онај ко је имао испод пет процената плаћа вишу?
Упитани да прокоментаришу нејасноће због свих оних који могу имати исту недоумицу, у Народној банци Србије (НБС) за Политику кажу да су изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга од 1. јануара ограничене каматне стопе од пет одсто за све постојеће и новоодобрене стамбене кредите, због чега су корисници стекли утисак да могу да очекују ниже рате позајмица.
Ограничење камата ће иначе важити до краја ове године, јер је оцењено да ће до тада просечна променљива каматна стопа бити на нивоу од око пет одсто због константног пада Еурибора. Без овог ограничења каматна стопа код стамбених кредита с променљивом стопом износила би просечно око шест процената.
Иначе, читалац Политике каже да је током 2023. године рата за његов стамбени кредит износила 220, а годину дана раније 143 евра. Коментаришући конкретан пример, у НБС кажу да се ограничавање каматних стопа које је прописано најновијом одлуком о њиховом привременом ограничењу не може поредити са привременом мером из 2023. године. Тада је каматна стопа ограничена на 4,08 одсто, при чему је у том тренутку просечна стопа на тржишту по већ закљученим кредитима износила 6,40, а код нових 6,67 процената са јасном тенденцијом даљег раста.
– Сада постоји јасан тренд пада каматних стопа, и нема разлога ни основа да привремена мера са строгим фиксним ограничењем и даље важи у једној тржишној привреди. Са друге стране, да би се спречио нагли раст након престанка привремене мере, предвиђено је ограничење од пет одсто до краја ове године, при чему је тренутно просечна пондерисана стопа 5,63 процената. Да би се трајно спречио нагли раст каматних стопа, али и наплата превисоких камата законом ће се увести трајно ограничење камата на све кредите. До доношења закона важиће одлука којом су прописана решења из тог (предлога) закона, кажу у НБС за „Политику”.
Читалац Политике наводи да му је рата пре привремене мере из септембра 2023. године била 220 евра, да је том мером смањена на 178, а сада ће бити 196 евра, при чему се очекује пад до краја ове године. Како немају податке о каматној стопи, преосталом износу дуга и року отплате у конкретном случају, они наводе да не могу да закључе да ли је овај пример уопште репрезентативан, јер ако је овом кориснику кредит одобрен пре 31. јула 2022. године, посредно би се дало закључити да он има уговорену каматну стопу повољнију од тржишне (што отвара и питање примерености да се баш он користи за ово питање), односно да је његова стопа већ мања од пет одсто, док би просечна тржишна стопа без овог ограничења износила 5,63 процента.
– Међутим, ако користимо пример (који је НБС користила приликом доношења привремене мере) кредита од 100.000 евра који је одобрен 31. маја 2022. године, рата би преласком са ограничења од 4,08 одсто на потпуну тржишну стопу без ограничења од пет процената порасла за око 90 евра, а овако ће порасти за 50 евра, односно биће нижа у односу на тржишну рату за око 40 евра – објашњавају из НБС.
Из централне банке наводе да се оваквим приказивањем ствари – привремене нетржишне цене као нечега што треба узети за редовну цену и стварањем нереалних очекивања (једном дата олакшица у тешким околностима узима се као трајно, стечено право) – регулаторима знатно отежава предузимање таквих мера у будућности, односно ствара се подстицај да се теже одлучују за доношење таквих мера.
– Корисници стамбених кредита могу себи да обезбеде нижу рату кредита и путем рефинансирања тих кредита. Међутим, да би се то остварило, неопходно је да накнаде за промену података о хипотеци буду примерене, будући да су тренутно због високих административних трошкова замене хипотеке (такса за оверу нове заложне изјаве и упис хипотеке) корисници дестимулисани да рефинансирају стамбене кредите под повољнијим условима – кажу у Народној банци Србије.
