Како је саопштено из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, ове године, у оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима, посебно се наглашава важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе. Према подацима “Батута”, у Србији сваке године од последица употребе дувана превремено умире више од 19.000 особа.
У свету сваке године од болести изазваних употребом дувана превремено умире осам милиона људи, а од тог броја 1,2 милиона су непушачи изложени дуванском диму у својој животној или радној средини.
Употреба дувана штетно делује на цео организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету – болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести.
Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.
Светска здравствена организација упозорава да не постоје безбедни дувански и никотински производи нити безбедан начин и ниво коришћења дуванских и никотинских производа.
У претходној деценији, упоредо са смањењем учесталости пушења цигарета, у многим земљама је дошло до пораста употребе дуванских и других производа који садрже никотин.
Посебно забрињава пораст употребе електронских цигарета међу младима, као и истовремена употреба различитих дуванских производа, што представља нови изазов у глобалним напорима за заштиту становништва од последица употребе дувана и изложености дуванском диму, наглашава “Батут”.
Градски завод за јавно здравље (ГЗЈЗ) указује да је забрињавајућа чињеница да је, упркос свести о здравственим ризицима, употреба дувана и даље изненађујуће распрострањена у целом свету.
У свету дуван користи више од милијарду људи, од чега скоро 80 одсто живи у земљама са ниским и средњим приходима. Са скоро 32 одсто пушача у популацији одраслих, Србија предњачи по броју пушача када је реч о Европи, али и у светским оквирима, наводи ГЗЈЗ.
Према подацима из Истраживања здравља становника Србје из 2019. године, сваки четврти пушач (24,3 одсто) је покушао да остави пушење, док је сваки други пушач (58,6 одсто) био забринут за сопствено здравље због штетних последица пушења.
У последњим годинама, тржиште је преплавила читава палета нових дуванских и никотинских производа – електронске цигарете, снус и никотинске врећице.
Када је реч о Србији, последње истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста, из 2022. године, показало је да је електронске цигарете пробао чак сваки пети ученик петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе, а снус и никотинске врећице њих 4,9 одсто.
ГЗЈЗ истиче да је чињеница да је драматичном порасту популарности свих нових производа допринела њихова разноврсност, атрактиван дизајн појачан ефектом модерних технологија, али да се не сме заборавити да је најмоћнији фактор у њиховом пробоју маркетиншка подлога која их прати да наводно представљају “здравију алтернативу” традиционалним цигаретама.
Указује се да оваква маркетиншка стратегија за директну последицу има њихово масовно коришћење и у циљу одвикавања од цигарета, чиме се без икаквог релевантног и научно утемељеног оправдања ствара слика да њихово конзумирање није у истој равни са традиционалним пушењем, што укључује и потцењивање свих потенцијалних ризика по здравље.
ГЗЈЗ указује да се као неприкосновени приоритет увек мора поставити примарна превенција конзумирања свих дуванских и никотинских производа, што подразумева рад са децом и младима кроз адекватно информисање.
тањуг.рс
