Ако имате мање од 15 година радног стажа у гадном сте проблему и огромне су шансе да останете без пензије. Један од услова за одлазак у пензију је најмање 15 година радног стажа. Међутим, према последњој анализи Популационог фонда Уједињених нација, чак 150.000 грађана Србије старијих од 65 година нема право на пензију, баш због тог услова.
Било да нису радили уопште или их послодавац није пријавио, да ли су порезе и доприносе уплаћивали 10 година или 6 месеци – право на пензију немају, а новац који су кроз државне намете уплаћивали им се не враћа. Дакле, 15 година стажа је услов, а једина могућност да грађани са неколико година краћим радним веком добију било какву пензију је да уплаћују добровољно пензијско осигурање.
Што се тиче услова за пензионисање, поред 15 година стажа, за мушкарце је то и 65 година живота, а за жене 63 године и 10 месеци. Такође, без обзира на пол, грађани могу да оду у пензију и када достигну 45 година радног стажа, без обзира на то колико су стари.
Ко је радио макар и годину дана мање од 15, или радио непријављен, нема право на пензију. Ипак, постоји решење, али само за оне људе којима до испуњавања ове доње границе фали до две године стажа. Наиме, они који су радили 13 или 14 година, могу да затраже помоћ државе. То решење које нуди Национална служба за запошљавање.
У пракси, то значи да грађанин који је радио 13 или 14 година, може да буде у евиденцији Националне службе за запошљавање. У том периоду он прима, сваког месеца, малу накнаду, а Национална служба у том периоду такође уплаћује порезе и доприносе. Након те две године, или мање, зависно од тога колико грађанину фали до пензије, остварен је услов – пензија је загарантована.
Постоје, међутим, специфични услови који се морају испунити како би уопште могли да се нађете у овој евиденцији. Један од тих услова је да су доприноси за случај незапослености били уплаћивани 12 месеци непрекидно, или 12 месеци са прекидима, али „унутар“ 18 месеци. Такође, пажња се обраћа и на разлог одлажења са последњег радног места. Тако особа у евиденцији може да се нађе ако је био технолошки вишак, ако је фирма у којој је радио престала да постоји, ако му је истекао уговор на неодређено, а послодавац га није продужио и слично. Међутим, ако је запослени сам дао отказ, губи ово право.
У сваком другом случају, грађани Србије немају право на пензију, макар она била и минимална. То значи да, уколико је неко био запослен 5, 10 или 12 година, а за то време његов послодавац уредно плаћао порезе и доприносе – државу то не занима. Ниједан динар од износа који је уплаћен у ПИО фонд – овај запослени неће добити уколико нема довољно година стажа.
