Они који размишљају и планирају да купе стан, рачунају колико ће им за то бити потребно новца и да ли ће успети да „затворе“ финансијску конструкцију. И док последњи подаци показују да су кеш купци у апсолутној већини када је реч о куповини станова, поједини би да узму зајам од банке. Неки купују некретнине као инвестицију, други се радују и чекају пад каматних стопа како би узели стамбени кредит по што повољнијим условима. И једни и други се вероватно питају када је право време за куповину стана и шта показују анализе?
Када је реч о сезонском кретању на тржишту некретнина, линија тражње има своје пикове, кажу упућени, па се тако у појединим месецима током године куповина повећава.
И док су јануар и јул месеци када је тржиште успорено, јер је генерално мањи фокус и тражња за непокретностима, дефинитивно је пролеће период када се највише купују станови.
То је, додуше, први пик, а према речима упућених, други пик бележи се на јесен.
Како се креће линија тражње за некрентнинама?
Извршни директор Цитy Еxперт Милош Митић објашњава за Еуронеwс Србија да линија тражње код непокретности има своје пикове.
„Ти пикови се крећу око пролећа, односно, рецимо, период март, април, мај и након тога поново пик се појављује од септембра до новембра. Тако да су то неки месеци где је највећа тражња на тржишту“, рекао је Митић.
Он напомиње да из угла власника, не може баш сваки власник да бира када ће да објави продају некретнине и да то зависи од његових личних потреба, али да су пролећни месеци – март, април и мај, као и јесењи септембар, октобар и новембар, дефинитивно периоди године када тражња достиже своје пикове.
Генерално, додаје Митић, ти пикови су слични и код ренте, с тим што је код издавања још израженији.
„Тај пик је у јесен, након септембра и због студената и генерално због поновног враћања активностима после годишњих одмора. И тај пик после празника у јануару је исто препознатљив и на тржишту рентирања непокретности“, напомиње Митић.
Када је тржиште успорено?
Тржиште некретнина је успорено у моментима када је генерално мањи фокус на тражњи непокретности.
„Причамо о јануару када су празници и нерадни дани, и о јулу, када је сезона годишњих одмора. У том периоду људима није у фокусу куповина непокретности. Наравно, када неко има потребу да купи или да прода стан, он је активан током целе године“, рекао је Митић.
Онима којима није толика журба да купе некретнину у датом моменту, они углавном потрагу за станом из јануара пребацују за крај јануара или почетак фебруара.
Који станови су најтраженији?
На тржишту непокретности најтраженији су станови површине око 43 квадрата са једном спаваћом собом.
„Најтраженији стан на тржишту је једнособан до неких 45 квадрата. Ако бисмо могли да издвојимо један стан који је најтраженији, то је у модерној новоградњи око 43 квадрата са једном спаваћом собом. Тај стан је повољан и за рентирање и генерално је најликвиднији, а с друге стране у просеку кошта до неких 120.000 евра. Већина купаца може да издвоји тај новац уз учешће од 20.000 евра за стамбени кредит“, рекао је Митић.
Такви станови се дефинитвно и граде.
„Ко ради професионално и ко има професионалан приступ, поготово инвеститори који имају много станова, они долазе код нас, ми им радимо анализу потражње, самим тим се пројектују станови сходно тражњи да би максимизирали профит и динамику продаје“, рекао је Митић.
Постоје пројекти у којима не може да се у потпуности усклади квадратура станова са тражњом, па се изграде и станови од 100 метара квадратних, али и они чија је површина 30 или 50 метара квадратних.
Генерално, додаје саговорник Еуронеwс Србија, инвестирори су окренути ка томе каква је тражња и тако граде гарсоњере, једносипособне станове до 45 квадрата и двособне до 60 квадрата.
„Зависи у ком делу граде. Ако причамо о мало луксузнијим деловима града, где је квадрат скупљи и где имате тражњу људи који желе свој комфор, самим тим квадратура се повећава, па више не говоримо о двособном стану од 50 или 60 квадрата, већ ту због луксузнијег приступа и више цене квадрата имате двособан стан, односно стан са две спаваће собе који се карактерише као трособан, од 80 до 90 квадрата. А ако је реч о неким удаљенијим деловима у Београду, где гађате циљну групу која жели и што већу структуру за што мање пара, ми причамо да и у 50. квадрату инвеститори убацују две спаваће собе“, рекао је Митић.
Он каже и да нема правила када је реч о томе који станови се најбрже продају, али и наводи да се ипак најбрже продаје онај пројекат који има добар однос цене и квалитета.
„Ако цена оправдава тржишне могућности, продаје се и у Миријеву и на Врачару сличном динамиком“, рекао је Митић.
Ако је реч о малој згради у центру града, где је просечна површина станова 100 квадрата и просечна цена 400.000-500.000 евра, ту се, каже Митић, не може очекивати нека брза динамика продаје будући да се ради о врло уској циљној групи.
„Ако причамо о неким зградама у Миријеву, где је цена квадрата 2.000 евра или до 2.200 евра, динамика продаје је дефинитивно бржа. А наравно, ви ако имате и зграду у неким удаљеним деловима где је цена доста већа од реално тржишне, ту ћете имати спору динамику“, рекао је Митић.
