Samo 20 odsto zaposlenih u javnom sektoru u Nemačkoj radi do zakonom propisane starosne granice za penzionisanje. Prvog dana ove godine, 1,4 miliona penzionera primalo je prosečnu penziju od 3.240 evra bruto mesečno.
U poređenju s prethodnom godinom, ovi pokazatelji su se jedva promenili, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku.
Prvog januara bilo je 1.406.100 penzionera u javnom sektoru prema nemačkom zakonu o penzionom i vojnom osiguranju – što je za 0,8 odsto više nego godinu ranije. Prosečna penzija ostala je ista.
Troškovi penzija bivših državnih službenika u 2023. iznosili su 54,8 milijardi evra. Zajedno s izdacima za porodične penzije, koji su bili 8,6 milijardi evra, to je činilo oko 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Godine 2022. ovi troškovi iznosili su 53,4 milijarde evra, plus 8,4 milijarde evra za porodične penzije.
Samo petina svih novih penzionera dostigla je zakonom propisanu starosnu granicu za odlazak u penziju. Čak 59 odsto otišlo je u penziju pre vremena, bilo dobrovoljno ili zahvaljujući posebnim pravilima, poput onih za profesionalne vojnike.
Osamnaest odsto zaposlenih penzionisano je zbog nesposobnosti za rad, dok su preostali otišli u prevremenu penziju zbog drugih razloga.
Oko trećine svih penzionera radilo je u prosveti. Druga najveća grupa bili su bivši zaposleni u železnici i pošti.
Između 2000. i 2020. broj penzionera iz prosvete značajno je porastao, ali sada se taj trend usporava.
„Ovaj porast uglavnom se može objasniti velikim brojem penzionisanja nastavnika koji su zaposleni tokom šezdesetih i sedamdesetih godina“, objasnili su statističari.
