Врбопуц је занимљив и помало заборављен израз који има посебно значење у нашем језику. Њиме се позабавила Инстаграм страница “Порекло речи”, која је открила шта тачно значи и одакле потиче.
“Врбопуц је народни назив за период од Младенаца до Благовести (22. март – 7. април), када врба почиње да цвета и листа. Други део назива потиче од глагола ‘пуцати’, што у овом контексту означава отварање, односно цветање. Врба је у народу позната као дрво које се лако расађује – довољно је побости зелену гранчицу у земљу и она ће се примити. Када се врба укорени и почне да расте, народ каже да је настао врбопуц.
Поред ботаничког значења, овај појам се у народу користи и као симбол бујања живота. У жаргону, врбопуц означава период интензивног хормоналног буђења, када се појачава се**уална жеља. Ово веровање одражава се у народним изрекама: у Славонији се каже ‘Кад врбе пупају, женска се нарав успаљује’, док се у селима око Лазаревца говори да је врбопуц ‘угрејала мангупска фуруна’. У бољевачким селима се верује да се у том периоду нарочито појачава полни нагон код жена.
Једна од познатих анегдота говори о старици која је дозивала старца уз врбопуц, а он јој се одазвао тек у јесен, кад је стигло вино, рекавши: ‘Шта ми ти, бабо, оно јуче рече?’. Ова прича је сачувана у народној изреци: ‘Баба старца уз врбопуц звала, а старац јој се одазвао у винобер’. Симболика ове изреке везана је за природне циклусе: врбопуц (крај марта и почетак априла) представља период буђења природе, младости и животне енергије, док винобер (јесен, време бербе грожђа) означава касно доба, зрелост.
У ширем смислу, изрека се користи када неко закасни са реакцијом, одговором или деловањем, тако да његова реакција више нема исти смисао или значај као у тренутку када је била потребна. Симболика врбопуца има дубоке корене у митологији.
У старој Грчкој, врба је била повезана са богињом плодности Деметром, док су у келтској традицији изданци врбе играли важну улогу у обележавању буђења пролећа након дуге зиме. Тиме врбопуц није само природни феномен већ и симбол обнове, плодности и животне енергије”, пише у објави.
мондо
