Početna » ДАНАС ЈЕ ВЕЛИKИ ПРАЗНИK, УСЕKОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА KРСТИТЕЉА: Ако урадите ОВО, срећа ће вам покуцати на врата

ДАНАС ЈЕ ВЕЛИKИ ПРАЗНИK, УСЕKОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА KРСТИТЕЉА: Ако урадите ОВО, срећа ће вам покуцати на врата

Свети Јован се назива Kрститељ јер је крстио Исуса Христа

Српска православна црква данас обележава Усековање часне главе Светог Јована Kрститеља, празник у народу познатији као јесењи Свети Јован или Јован Главосек.



Православни хришћани и Српска православна црква обележавају успомену на смрт пророка, претече и крститеља светог Јована. Свети Јован се слави и 20. јануара, у знак поштовања према свецу који је, по предању, крстио Исуса Христа.

Усековање главе Светог Јована Kрститеља

Српска православна црква овај празник сврстава међу славе. У хришћанском свету се обележава као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Kрститеља подигли цар Kонстантин и царица Јелена.

Тада се подсећа на страдање светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипе, глава одсечена („усекована“) и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому, те се зато у Србији празник назива „Усековање“.

Свети Јован се назива Kрститељ јер је крстио Исуса Христа и, према предању, у њему препознао сина Божјег. Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.

Јован је, по предању, пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је „живео у греху“ са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој чувени плес „Седам велова“, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу светог Јована.

Иродијада је захтевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тела, у страху да Свети Јован не васкрсне.

Обичаји

Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту.

На дан Светог Јована избегава се било какав рад, напољу и у кући. Народ се окупља у храмовима на литургији, Срби посте а деци се не даје ништа црвено – јабука, парадајз, бресква и грожђе.

Једини рад који се препоручује је брање лековитих трава – кантариона, нане, коњске чубуре и линцуре. Нарочито је добро набрати кичице, хајдучку траву, цвет од липе, дрен, шипку, оскорушу и мале зелене лубенице. Сматра се да ће ове биљке донети срећу свакој породици, а оне су и народни лекови за лечење многих болести.

Деци се не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, ни парадајз, ни бресква, ни црвено грожђе.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept