Вериге у које је Свети Петар био окован хришћани су касније годинама чували, верујући да су чудотворне и да доносе излечење свакоме ко их дотакне. Те вериге чуваху хришћани колико због успомене на великог апостола, толико и због њихове целебне моћи, јер се многи болесници излечише додиром о њих.
Дуго година је чуван и убрус којим су верници брисали Светог Павла током мучења, али је он касније ипак изгубљен. Такође, у нашем народу постоји много обичаја везаних за овај празник, а једно се чак везује и за нашег највећег светитеља, Светог Саву.
Народно предање каже да је једном и Свети Сава био окован у вериге па је по ослобођењу, сачувао вериге и њима лечио. Једном се, тако, сусретне са Светим Петром, и размени са њим окове. Сава је Петру дао хладне, а Петар Сави вруће. Да нису тако урадили, народу би лети било превруће, а зими прехладно.
У многим местима Србије, Вериге се сматрају великим празником и за њега су везани многи обичаји и веровања. У Поповом пољу Срби на тај дан не раде теже послове, а жене посте. У Горњој Пчињи празнују овај дан због града.
На Косову и Метохији празнују Вериге да не буде куге, сточари да стока напредује, и пре зоре захвате неначету воду на извору и са њом прскају стоку. Ратари то исто раде са житом у кошу, да би здраво изгурали зиму до краја. На овај дан звери не нападају људе, и не шију се одела. Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.
По народном веровању од Верижница (Часних Верига) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрева земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник.
