Парастос је грчка реч и значи „заступање, посредништво“, јер се у овој служби заступа и моли за покојника. Трећег дана по смрти (обично је то први дан по сахрани) служи се парастос у спомен Господа, Који је трећег дана васкрсао из мртвих. Деветог дана (седмог дана по сахрани) ради жеље Цркве да умрли буде прибројан анђелима, јер њих има девет чинова.
Четрдесетог дана у спомен вазнесења Христовог у четрдесети дан по Васкрсу. Да би се тачно одредио дан четрдесетодневног парастоса, треба поступити овако: од дана смрти бројати пет дана (дан смрти се не броји ако је покојник умро после 16 часова) , а од петог дана, на пример понедељка, у шести понедељак ће бити „четрдесетница“. На пример, ако је неко умро у четвртак 1. октобра пре подне, пети дан ће бити понедељак 5. октобар, а „четрдесетница“ у шести понедељак, 9. новембра. „Четрдесетница“ се служи, по правилу, тачно у четрдесети дан по смрти, јер у тај дан, по учењу Цркве, душа први пут излази пред Бога. Може се служити и неки дан раније, али никако после.
Затим се врши полугодишњи парастос, а касније, сваке године на дан смрти, врше се годишњи парастоси, чиме хоће да се изрази вера, да је покојник вазда жив и да је у нераздвојној заједници са живим сродницима, а са тим је спојена и вера у будуће васкрсење. За разлику од четрдесетодневног парастоса, годишњи и полугодишњи парастоси се могу служити неколико дана пре или касније од датума смрти, најчешће у најближу суботу. Вера у васкрсење се нарочито изражава пшеницом у кољиву. Зрна пшенице ничу за нови живот, али тек пошто из себе издвоје клицу живота, а потом у земљи иструну. Истиче се и вера у бољи и слађи живот, то се означава медом, са којим је кувана пшеница у кољиву помешана. За парастос се спрема и погача, мед и вино. Обичај, да се на гроб покојника износи и разноврсна храна није само ради тога да би се присутни сами послужили, већ пре свега због сиромашних људи, који на гробљу моле милостињу. За њих се и оставља храна на гробовима а не за покојника.
Наша је света дужност да се молимо за наше упокојене, да им чинимо помене у одређене дане (ако нисмо у могућности да тога дана изађемо на њихове гробове, чинимо им помене у цркви где се налазимо) , да у цркви за њих палимо свеће, посећујемо и уређујемо њихове гробове и да у њихов спомен чинимо добра дела.
Светосавље
