Колико су зебре безбедне и да ли сте икада размишљали о томе како деца виде коловоз, а како возачи?
Звонило је за крај наставе, а напољу је мрак, пада киша. Многи малишани још су много нижи од возила која, иако су прописно паркирана, заклањају поглед возачима.
Иако је зона школе прописно обележена, са заштитном оградом, рефлектором, лежећим полицајцем и пешачким прелазом, овуда се вози брже него што је дозвољено.
“Децу учимо да се два до три пута гледа на пешачком, али очигледно је и да и људи морају да пазе када је киша”, каже отац детета.
У зони школе, брзина је ограничена на 30 километара на час.
“Велика заблуда је да возило кочи у месту. При брзини од 30 километара на час нам треба, причамо о просечном возилу, девет до 10 метара, што уопште није мало. Зависи веома од временских прилика. Када је киша, коловоз је клизав, није као лети, нарочито у зимским условима. Зауставни пут је знатно дужи”, истиче Мирко Коковић из Агенције за безбедност саобраћаја.
Тренутак непажње
Чувена реченица да прво погледаш лево па десно, коју говоре одрасли, лако се заборави, а довољан је тренутак непажње, капуљача која заклања видик, испуштена флашица са водом или мобилни телефон који баш тад звони.
“Чак и када достигнемо да деца воде рачуна како прелазе улицу, да не прелазе на црвено светло, опет морамо узети у обзир да, нарочито у последње време, имамо несавесне возаче, под дејством алкохола и који користе психоактивне супстанце у току вожње. То су ствари које не зависе од нас”, указује Коковић.
Од почетка ове године у Србији је у саобраћају страдало осморо деце, а последњих неколико дана само у Београду двоје малишана је тешко повређено на пешачким прелазима.
РТС
