уторак, мај 28, 2024
Početna » ДР ЈОРГА: Не постоји исхрана којом се лечи рак

ДР ЈОРГА: Не постоји исхрана којом се лечи рак

Број оболелих од рака, у последњих 30 година, порастао је за чак 79 одсто, а онколози до краја деценије предвиђају повећање броја оболелих од 30 одсто и то међу млађом популацијом.

од Паланка данас
0 Коментар

Докторка Јагода Јорга у разговору за К1 телевизију истиче да не постоји исхрана којом се лечи рак, већ је то могуће једино оперативно, радиотерапијом, лековима или хемиотерапијом.



„Онколошко лечење је нешто што мора што пре да се примени, све друго је апсолутни губитак времена, а главни доктор је онколог. Сви ми други служимо да не покваримо ефекте терапије и да помогнемо пацијенту да свој имунитет, квалитет живота и друге болести које има држи под контролом, како би терапија коју је онколог преписао била заиста благовремена и ефикасна“, рекла је др Јорга.

Она истиче да се аутофагијом не лечи рак.

„Човек је добио Нобелову награду за једно, а они су то комерцијализовали у смислу који није научно доказан. Свака наша ћелија има процес аутофагије, самочишћења разних органела, али то апсолутно нема никакве везе са исхраном. Људи су једноставно изједначили два термина, а то је гладовање целог организма са аутофагијом што је чишћење једне ћелије“, нагласила је.

Јорга додаје да половина становника Србије примењује аутофагију, јер нико нема ограничено временско уношење хране.

„Нико заиста није доказао да то води ка бољем здрављу, а о карциному да не причам. Немојмо да понављамо неистине, јер то води у лошији исход болести“, поручила је Јорга.

Како је навела, пацијентима се не препоручује нагла промена исхране.

„Суви месни производи су прва група канцерогена, али да појаснимо – ако човек целог свог живота једе прерађевине, саламице, његов ризик да ће добити карцином дебелог црева је 18 одсто већи у односу на неког ко не једе. Појава карцинома дебелог црева је шест од сто, ако неко тако једе, то ће повећати шансе на седам од сто. Треба приступити врло рационално и у односу на оно што је медицина рекла да су докази да заиста помажу човеку“, рекла је Јорга.

Показало се да алтернативне исхране не помажу, већ, како је навела, скраћују животни век оболелих од карцинома.

„Унос свеже цеђеног сока, ако повећате са 100 мл на 200 мл свакодневно, повећава се ризик од карцинома дојке за 23 посто. То апсолутно није нешто што треба уносити. То није нешто што треба препоручити као тип исхране. Оно што се продаје, то би требало санкционисати, јер доводите људе у страшну заблуду са енормно штетним здравственим последицама. То је оно што закон треба да ради, да заштити људе“, закључила је.

Онколог Сања Костић слаже се да не би требало да буде драстичних промена у исхрани, али да је исхрана битна, јер омогућава избегавање фактора за које се зна да буду узрок настанка карцинома.

„Сама дијагноза карцинома је изузетно стресна. Тај стрес покреће многе физичке и психолошке механизме, па морамо водити рачуна о другим факторима. Драстичне промене у исхрани не би требало да буду“, поручила је Костић објаснивши да навике у исхрани у том моменту не треба мењати како би успешно завршили лечење и постигли најбољи ефекат.

Научно истраживање је показало везу између ризика од добијања канцера са нелеченим метаболичким стањима, међу којима је први дијабетес, а Костић истиче да је одговор мало комплекснији, односно да најпре треба кренути од чињенице како настаје карцином.

„Сам тумор је моноклонског порекла, што значи да је то клон ћелија који је настао малигном трансформацијом једне ћелије. У том процесу малигне трансформације, та ћелија се ослобађа многобројних контролних механизама. Један од веома битних контролних механизама су тумор супресорски гени, од којих су најпознатији брка 1 и брка 2 гени. Да би настала нека наследна болест која може да има везе са исхраном, више него наследне форме карцинома, неопходно је да настане мутација тог гена. Тај ген постаје инактиван и губи контролу над нормалном деобом ћелија“, објашњава докторка.

Како је навела, те мутације гена су рецесивне, што значи да морају да буду инактивиране обе копије тог гена да би се болест испољила.

„Код наследних карцинома, као што су карциноми дојке, јајника, простате, панкреаса, где имамо велики утицај тих брка гена, дешава се следеће: носиоци имају један алел који је наследан, а други је соматски. Да би болест настала, оба морају бити мутирана. Тај наследни део је јако осетљив на разне стресне факторе који могу бити из спољашње средине или настају у самом телу кроз различите продукте метаболизма. Носилац тог гена, брка гена, корак је ближи тој малигној трансформацији него носиоци који немају тај ген“, казала је Костић.

Научно је доказано да особе које конзумирају пуно шећера или имају поремећај метаболизма глукозе могу имати повећану учесталост мутације тих гена који су одговорни за мутацију тих карцинома.

„То је идеална прилика да схватимо значај исхране и могућности. Познавање тог механизма даје нам снагу да контролишемо“, додала је Костић.

Она наглашава да цела медицина треба да иде ка превенцији.

„Онколозима је веома битно да пацијенти не губе телесну масу, због чега морају да имају честе, мање оброке, незачињене. Имамо јако моћне лекове да сузбију мучнину, али пацијент мора да има ритам храњења, да превеликим уносом хране сам не изазове мучнину. Веома је битна протеинска исхрана. Акценат мора да се стави на намирнице које ће одржати телесну масу и снагу пацијената,“ закључила је Костић.

Нутрициониста Ана Бандука Тодоровић истиче да људи који су болесни често имају разна убеђења око исхране.

„Човек који сазна дијагнозу упада у стање очаја и немоћи, па крене да гугла, тако да често долазе у ординацију по неки план исхране. Када разговарамо о томе како би та исхрана требало да изгледа, појединци чак имају и нека уверења која се мешају у део посла нутриционисте. У пракси се често не поклапају ставови лекара и нутрициониста“, нагласила је.

Према њеним речима, пацијенти у току терапије могу различито реаговати.

„Долази до анемије, мучнине, повраћања. Ране које се јављају у устима захтевају планирање добре исхране, јер некада не могу ни да жваћу. За њих је важно да уносе што више чорбица, супица, смутија, како би унели што више нутријената, одржали енергетску равнотежу и имали имунитет под контролом“, рекла је Бандука Тодоровић.

Она истиче да се људима који су имали колоректални карцином, а лоше су се претходно хранили, саветује да одмах пређу на једноврсну исхрану.

„Тема је широка јер има много врста карцинома и начина лечења, а свака особа је јединка за себе. Ултимативна препорука не постоји, заиста су персонализоване. Оно што је генерална препорука, што не може бити грешка ни у превенцији настанка карцинома ни током карцинома, јесте прелазак на потпуно разноврсну исхрану, искључујући месне прерађевине, пржену и поховану храну, те шећере, које садрже много додатака“, поручила је Бандука Тодоровић.



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept