Како настају, изгледају и где се јављају само су нека од занимљивих питања, а одговоре је дао метеоролог Ђорђе Ђурић. Крупа је веома ретка појава и у нашим пределима јавља се углавном при крају зиме.
За настанак крупе потребна је хладна и нестабилна ваздушна маса уз ниску нулту изотерму. Потребан је и изражен температурни градијент, поготово у нижим слојевима атмосфере. У том слоју температура ваздуха нагло опада са висином. Крупа се формира у конвективним облацима (облаци вертикалног развоја) који су од доње базе до врха у слоју са негативном температуром ваздуха. Реч је углавном о слоју плитке конвекције. У таквим облацима присутно је мешање ледених кристала и прехлађене воде, тако да се у њима формирају и пахуље и зрна крупе.
Зрна крупе настају растом ледених кристала и пахуља (течна вода на негативној температури). Да ли ће падати пљусак крупе или снега, зависи од температуре у облаку. Што нижа температура, већа је вероватноћа да ће падати пљусак снега.
При падању крупе, температура у приземљу може бити доста висока, чак и до 10°C, али она врло брзо опада са порастом висине, тј. веома је изражен температурни градијент, па се већ тако на 850 изобарској површини температура може спустити и на око -5°C. Ова појава је ретка и уобичајена крајем зиме, нарочито током марта.
Пљусак снега, иако ретка појава, уобичајено је да се догоди у овом делу године, нарочито крајем зиме и током марта. Киша, као и снег пада из слојастих облака (нимбостратуса), који заузимају велику површину и уобичајени су приликом наиласка топлог фронта. У летњем делу године јављају се облаци вертикалног развоја (кумулонимбуси), па из њих пада пљусак кише, неретко праћен грмљавином. Када се у зимском делу године јави нестабилна атмосфера, као што је случај данас, облаци вертикалног развоја који се јаве при продору или у близини хладног фронта или у нестабилној ваздушној маси, нису вертикално развојени као лети због нижих температура, али довољне су дебљине да се из њих јаве пљусковите падавине, по овом питању пљусак снега, који може бити праћен и грмљавином. Дакле, данас смо у деловима Србије имали пљускове снега, који су као и пљускови кише локалног и краткотрајног карактера, па недалеко може сијати сунце и бити потпуно суво. Када се појави пљусак снега, на мањем простору у кратком интервалу може пасти више центиметара снега, исто као лети доста кише, па настану локалне поплаве и бујице.
У уторак су процеси у атмосфери биле идеални за настанак ових појава. Атмосфера је била нестабилна, температура ваздуха у приземљу била је око 5°C, али је нагло опадала са висином. Преовладавало је северозападно висинско струјање, па су широм Србије забележене ове две неуобичајане, али потпуно природне појаве. Овог јутра атмосфера је такође нестабилна, па је ова појава уз грмљавину забележена у деловима централне Србије.
(Телеграф)
