Ове преваре могу се догодити на разним местима – од online огласа, преко паркинга, до банкомата.
Како функционише превара?
Преваранти се често представљају као купци на online платформама и шаљу продавцима фотографије наводне потврде о уплати, заједно с QR кодом. Тврде да продавац треба да скенира код како би потврдио уплату. У стварности, QR код преусмерава на лажну страницу која од жртве тражи податке о картици или рачуну.
Да ли је оваква превара могућа у Србији?
Апсолутно. С обзиром на све већу употребу online огласа и мобилних плаћања, преваранти користе исте методе и у Србији. Лажни QR кодови се често лепе на банкомате, паркинг аутомате или чак станице за пуњење електричних возила, с циљем крађе података о плаћању.
Како да се заштитите?
Проверавајте сигурност платформе и користите искључиво званичне опције за плаћање.
Никада не уносите податке на странице до којих сте дошли путем QR кода из непознатог извора.
Обратите пажњу на URL – лажне странице често имитирају званичне, али с малим разликама у адреси.
У случају сумње, одмах контактирајте своју банку и пријавите превару полицији.
Шта се дешава у Немачкој?
На платформи за огласе „клеинанзеиген.де,“ овакве преваре су тренутно у порасту. Преваранти користе исту шему: QR код који наводно потврђује уплату, док заправо води на лажну страницу. Центар за саветовање потрошача Доње Саксоније упозорава на ове случајеве и саветује додатну опрезност.
Дигитална писменост у Србији расте, али је едукација грађана о претњама попут ове кључна за спречавање финансијских губитака.
Telegraf.rs