Ide vreme, gazi neumitni strojevi korak kroz sazveždje ljudskih
sudbina, ljubavi i promašenih nadanja. Nadogradjuje stara stradanja u
novom ruhu, onako mučki utkano u ljudski nezaborav i samo na tren
zadiše nekom sitnom, ubogom, setom, dajući na znanje da, ipak, nije sve
tako sivo kao što nam se često čini. Dah života je samo jedan zamah
leptirovih krila, ali je uzdah za romansiranom prošlošću uvek prisutan u
čovekovom bleštavilu nadanja. I tako, gradimo taj crno beli svet,
nijansirajući sopstvene čežnje do istrebljenja, sanjajući misaoni luksuz
slobode i uvek investirajući u drhtavi suton poslednjeg koraka.
Ostaju tragovi, nekada manji, nekada veći, no, dubina istih ne meri
se samo jačinom, nego i istrajnošću onoga koji ih taloži na podlozi
vrednoj poštovanja one tvorevine na koju se utiskuje. Temelj
stvaralaštva igra ulogu tek kada, kroz sve sprave koje mere protek
vremena, mehanizmi istog dobrano ostave neku patinu za sobom,
prašinu ili rdjajući ustave vreme…
Jedan od takvih temelja muzičkog stvaralaštva sa ovih podneblja,
izlio se u svetu rok pop muzike, pre tačno pola veka. Reč je o prvom
albumu Josipe Lisac Dnevnik Jedne Ljubavi. Kvalitet i konstantna
trajnost istog izrodile su u kasnijem periodu mnogo popularnije numere
sa kojima se pomenuta pevačica izdigla u umetnosti koju je odabrala.
Sam album je konceptualno uradjen, od početka do kraja,
predstavlja jednu filigrantski izvezenu nit, jakog ljubavnog tekstualnog
sadržaja i muzike koji, kroz savršeni, zvonki, glas Josipe, nosi poruku
ljubavi i izbora nekih novih puteva za to vreme. Ne beži od susreta sa
ljubavlju, ali je spremna da u svom srcu i tugu skrije. Evidentan je sklad
glasovnih mogućnosti i muzike koja je za Josipu stvarana. Tekst je kao
strah osame skliznuo sa njenih usana.
Kompletnu muziku je uradio Karl Metikoš, inače začetnik
rokenrola na ovim prostorima i životna vodilja Josipe Lisac, dok je sve
tekstove na albumu napisao Ivica Krajač. Što god se sada mislilo, album
je studiozno pripremljen, usviran i čarobno otpevan. Slučajnosti nema.
Ljubav je i inače motiv za mnogobrojna stvaralaštva, a Karlo Metikoš je
u doba objavljivanja albuma bio zreo muzičar, ali još uvek po godinama
bliži mladjim stvaraocima. Takav duh mladosti je prisutan na celom
albumu, od početka do kraja, ali i sa svim onim što ista nosi,
razočarenjima, nadanjima i mladalačkim strahovima.
Ako se izuzmu vokali, koji su besprekorno upakovani u svaku
numeru, sam album je vrhunski odsviran, a u mnogim elementima je bio
daleko ispred svog vremena. Pored klasičnog rokenrola, isti odiše
bluzom, pa i elementima popa. Snimljen i produkcijski uokviren u
skromnim uslovima tehnike koja se početkom sedamdesetih godina
prošlog stoleća tek stidljivo uzdizala, a tek remasteringom pomenutog
izdanja, dolazi se do otkrivanja svekolike lepote Dnevnika Jedne
Ljubavi.
U pojedinim muzičkovokalnim momentima, raspon glasa ide u
nebesa, ritmika udaraljki i ostalih instrumenata blaženstveno deluje, te
podseća na ostvarenja vrhunskih bluz pevačica iz prethodnog perioda,
koje je Josipa svojim upornim radom uz talenat, daleko ostavila iza sebe
u godinama koje su naišle po objavljivanju njenog prvog albuma.
Lucidnost umetnice, koja je svoju pozornost na sceni često oblikovala i
neobičnim stajlingom, tako da je počesto njena interpretacija izbijala
neopravdano u drugi plan, a obični svet se bavio nekom drugom
tematikom u vezi Lisice.
Sam album je bio veoma ujednačen, na njemu nema numere koja
ostavlja ravnodušnost, ali nije bilo ni nekih ekstra hitova koji su kasnije
obeležili put pevačice. Ipak, dve numere su se izdvojile kao češće
slušane, odnosno, numera O Jednoj Mladosti i Ležaj Od Suza.
Specifična obojenost glasa tek kasnije dolazi do izražaja, ali ono što je
Lisica podarila muzičkom svetu svojim debitanskim albumom je
nemerljivo. Ne samo da je jedan od najboljih debi albuma ikada izdatih
na ovom prostoru, nego se ubraja u jedno od najboljih dostignuća u rok
pop muzici koja nam je odškrinula vrata ka novim vidicima i novim
načinima izražavanja. Kvalitet je nesporan, rad je evidentan, a talenat, uz
veliku ljubav, iznedrio je album koji će i u narednom polustoleću trajati.
Miodrag Marković
