Министарство просвете наложило је директорима основних и средњих школа да се приликом обрачуна јануарске плате оне умање запосленима који су учествовали у штрајку.
Овај допис је школама стигао “поводом бројних и учесталих обраћања наставника, васпитача, директора школа и родитеља ученика која се односе на примену прописа о радној обавези и штрајку у систему образовања и васпитања”, навело је Министарство у допису у који је имао увид дневни лист Данас.
“У складу са насталом ситуацијом везаном за штрајк запослених с једне стране, и обавезе послодавца са друге стране, указујемо на следеће одредбе закона: Одредбама члана 14. Закона о штрајку прописано је да организовање штрајка, односно учешће у штрајку под условима утврђеним овим законом, не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог и не може за последицу имати престанак радног односа запосленог”, стоји у допису.
Додаје се да запослени који учествују у штрајку остварују основна права из радног односа, осим права на зараду, а права из социјалног осигурања – у складу са прописима о социјалном осигурању.
Министарство подсећа да је минимум процеса рада за наставника извођење наставе у трајању од 30 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника и наставника у продуженом боравку 20 часова рада недељно.
У случајевима када се не обезбеди минимум процеса рада и штрајк није организован у складу са законом, запослени немају право на зараду, у складу са чланом 14. Закона о штрајку, подсећа се у допису.
Без права на зараду
У разговору за Бизнис.рс виши саветник за економска и социјална питања Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Ристић каже да законске одредбе које се односе на штрајк нису усклађене са многим стандардима, јер је у Србији и даље актуелан Закон о штрајку из 1996. године.
“Запослени за време штрајка немају право на нето зараде. Они имају право да организују штрајк у складу са законом, али не и на нето зараде, осим уколико се на другачији начин не договоре са послодавцем. Закон о штрајку дефинише право на доприносе, социјално и здравствено осигурање, али не и на обавезну нето зараду која припада запосленима”, истиче Ристић.
Наш саговорник подсећа да је прописима који регулишу рад просветних радника дефинисан законски штрајк, који им гарантује право на плату.
“Уколико се штрајк спроводи мимо тих процедура, односно минимума процеса рада у школама, запослени по Закону о штрајку немају право на нето зараду и то је оно што је дефинисано законом”, каже он.
Са друге стране, како објашњава Ристић, уколико се у штрајк уђе у договору са послодавцем, а у случају школа то је Министарство просвете, може да се обезбеди накнада за време штрајка. Иста ситуација је и када је послодавац приватно лице.
Закон о штрајку из 1996. године не познаје обавезу било ког послодавца да исплати нето зараде, чак ни оним радницима који су у законитом штрајку.
“Законит штрајк значи да ако организујете обуставу рада морате да имате одлуку синдиката да улазите у штрајк, штрајкачке захтеве и обавезу да преговарате око престанка штрајка”, објашњава наш саговорник.
Са друге стране, ако штрајк не организује синдикат неопходно је да се најмање 50 одсто плус један запослени изјасне да су за штрајк и да се дефинишу штрајкачки захтеви и одреди штрајкачки одбор који преговара са послодавцем или државом око својих захтева.
“Дакле, легалан штрајк подразумева да га организује синдикат или 50 одсто плус један запослени. У сваком другом случају када се обустави рад, то подразумева да се не улази у законит штрајк”, наводи Ристић.
Према његовим речима, ово је проблем са којим се у пракси синдикати често суочавају јер многи запослени не знају одредбе Закона о штрајку.
“Када уђемо у штрајк у неким компанијама и фирмама често дођемо у ситуацију да се запослени другачије односе према ситуацији када сазнају да немају право на зараду”, закључује Ристић.
