Сада су на мети онлајн-криминалаца у Србији и власници који издају станове на дан. Преваранти их позивају представљајући се као закупци. Приликом договора о начину плаћања, замоле станодавца да им достави све податке са своје картице како би му уплатили цео износ унапред. Управо то је њихов циљ, и ако власник наседне и то учини, после тога криминалци му једноставно испразне рачун.
Ово је тзв. фишинг, најчешћи вид преваре на интернету који има за циљ прикупљање и злоупотребу поверљивих података корисника, попут бројева банковних рачуна, лозинки налога на друштвеним мрежама и приступа електронској пошти. Раније је овај напад ишао путем и-мејла, а данас најчешће путем СМС порука и говорним позивањем. Жртва добије поруку у којој се од ње захтева да посети линк или отвори документ и упише личне и поверљиве податке.
Преваранти често „пецају“ кориснике представљајући се као институција или организација од поверења, злоупотребљавајући њихово име и лого, попут банака или поште, или неких других познатих компанија. Циљ је увек да дођу података са платне картице корисника како би неовлашћено приступили његовом банковном рачуну и испразнили га.
Број интернет превара у Србији је прошле године био 54 одсто већи него 2023. године. Напади на електронско банкарство су шест пута увећани у односу на претходну годину, јер криминалци тако најбрже долазе до новца. Према подацима Националног центра за превенцију безбедносних ризика (ЦЕРТ), грађани Србије су на друштвеним мрежама, током првих девет месеци прошле године, били преварени за више од 54 милиона динара, а највише на „Фејсбуку“ и „Инстаграму“.
У Одељење за високотехнолошки криминал МУП-а прошле године стигло је више од 170 кривичних пријава за интернет криминал. Зато упозоравају да је неопходно познавати основе онлајн плаћања и када је безбедно оставити податке на интернету. Потрошачи треба да знају да када купе неки производ на интернету, остављају у бази података свој телефон, и-мејл адресу, личне податке, и уколико се деси, на пример, да база података те фирме процури на интернету, односно дарк-нету, ти подаци постају доступни извршиоцима кривичних дела.
Стручњаци истичу да је прво и основно правило да се никада не кликће на линк који се добије у и-мејл или СМС поруци. То може бити фишинг, односно мамац за остављање података, али и злонамерна апликација или код (малвер) који ће се скинути на рачунар или мобилни телефон, а касније ће омогућити нападачу да уђе у тај систем, искористи податке или закључа приступ уређају ако се не плати откупнина, што се углавном дешава компанијама.
Из Народне банке Србије истичу да грађани треба да воде рачуна где и коме остављају личне и поверљиве податке и да задрже дозу сумње према примамљивим понудама, јер, како наводе, ако изгледају превише добро да би биле истините, вероватно су лажне. Како објашњавају, грађани треба куповину да обављају увек преко званичног сајта продавнице и да провере валидност интернет странице, и да уколико нису сигурни у исправност сајта, не остављају чак ни број телефона као контакт за доставу, јер може бити злоупотребљен. Упозоравају кориснике да када пазаре онлајн никада не уносе ПИН и да захтев за унос ПИН-а директно указује на могућност злоупотребе података.