Против млађих од 18 година полиција је лане поднела 2.598 кривичних пријава, што је за 188 више него годину пре тога. Врховно јавно тужилаштво објавило је да је 26 особа старих између 14 и 18 година починило исто толико убистава, од чега седам тешких! Само годину пре тога, малолетници су усмртили седам особа. При том, у ову мрачну статистику не спада масовно убиство у ОШ „Владислав Рибникар“, јер је починилац у то време био млађи од 14 и кривично неодговоран.
Подаци РЗС показују још да је за дела против живота и тела, у шта спадају и наношење телесних повреда и убиства, лане осуђено 210 испод 18, а 2020. њих 151.
Судећи према полицијским пријавама, малолетници се лане сумњиче и за 13 силовања, девет обљуба са дететом, 74 случаја насиља у породици, 317 примера насилничког понашања, 61 угрожавање јавног саобраћаја… Од 12 осуђених за убиство, две су девојке. Један починилац добио је малолетнички затвор, пет заводске мере, а сви остали васпитне. За тешко убиство осуђена је једна особа и она је добила само мере појачаног надзора.
Да се у целом свету бележи благи тренд повећања кривичних дела која чине малолетници, потврдио нам је и проф. др Александар Југовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију. Међутим, оно што заправо брине, јесте пораст криминала са елементима насиља. То се нарочито види, каже, када се упореди статистика центара за социјални рад, у којој су заведени и случајеви деце са проблемима у понашању, што је често увод у касније чињење кривичних дела.
– Већина ових малолетника има значајне породичне тешкоће – каже проф. Југовић. – Често су присуствовали насиљу, било вербалном или физичком, или су и сами били жртве. Или, једноставно, имају проблем са васпитним моделом у породици. Проблем је и ако је тај модел премекан, без постављања граница, и ако је превише крут и не омогућава деци неопходан степен слободе сходно узрасту. Контрапродуктивно је и неконзистентно васпитање, када је дете у једној прилици за нешто кажњено, а у другој за то исто није, па не зна шта је добро, а шта не.
Када се на утицај породичног окружења дода утицај вршњачке групе, медија и друштва, и када се легитимизује насиље као нормалан одговор на осећај угрожености или на потиснута лоша осећања, добија се повећана агресивност, нетолерантност, па и раст криминала. Да би се тренд зауставио, нужно је, према нашем саговорнику, заједничко континуирано деловање свих институција које се баве малолетницима, без обзира да ли су то школе, центри за социјални рад или полиција.
– Неопходан је и развој система ране идентификације деце са тешкоћама у социјалном понашању и пружање саветодавне, психолошке или психијатријске подршке. Кључна је превенција, како кроз улагање у квалитет образовања и помоћ деци која су у ризику, тако и кроз рад са онима који су већ имали проблем са законом – објашњава проф. Југовић.
Новости
