Наша највећа државна енергетска компанија објављује податке о 20 највећих дужника на основу договора са Међународним монетарном фондом (ММФ), а већ дуже време на врху те листе налази се Железара Смедерево у стечају – док је децембарска новина то да град Крагујевац и општина Смедеревска Паланка више нису међу највећим неплатишама.
Градска управа града Крагујевца је, наиме, на дан 25. новембар ЕПС-у дуговала укупно 483 милиона динара, док је у 2024. годину ушла са близу 600 милиона динара дуга за струју. Међутим, на последњем списку који је ЕПС објавио пред новогодишње празнике градске управе Крагујевца више нема на листи 20 највећих дужника.
Исто се десило и када је у питању општина Смедеревска Паланка, која је у новембру дуговала укупно 626,4 милиона динара, а која је на почетку прошле године била у црвеном за 63 милиона динара. На децембарској листи 20 највећих дужника више је нема, иако је до новембра њен дуг порастао за готово 600 милиона динара.
Осим Железаре Смередево у стечају, чији дуг од 6,3 милијарде динара се односи на стечајну масу, а не на пословање кинеског ХБИС-а који је преузео њену имовину, међу три највећа дужника за струју и на крају 2024. године били су Инфраструктура железнице Србије са 2,9 милијарди динара и крагујевачка Енергетика са 2,4 милијарде динара.
На четвртом месту листе највећих дужника ЕПС-у налази се Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица са 1,9 милијарди динара. За Ресавицу је Влада Србије у писму о намерама Међународном монетарном фонду навела да ће размотрити могућност приватизације, објавили смо у децембру.
„Осигураћемо довољно средстава у буџету како би се транспарентно подржала ЈП ПЕУ Ресавица кроз субвенције и спречила даља акумулација дуговања према ЕПС-у. Проценићемо могућност приватизације ЈП ПЕУ Ресавица, а ако то буде неизводљиво уклонићемо га из управљања према Закону о приватизацији и пребацити под управљање према новом Закону о привредним друштвима која су у власништву Републике Србије“, стоји у Писму о намерама Владе Србије које је део документације ММФ-а о закључењу претходног аранжмана и одобравању новог трогодишњег ПЦИ споразума.
На петом месту међу највећим дужницима је Политика АД, а Бизнис.рс је писао о томе да се ЕПС спрема да конвертује то потраживање у капитал када компанија у државном власништву која дели име са нашим најстаријим дневним листом емитује акције. Политика АД је на дан 25. децембар ЕПС-у дуговала 1,38 милијарди динара.
Међу највећим дужницима и даље се налазе компаније у стечају и стечајне масе, као што су Срспка фабрика стакла, ХИП Азотара, Радијатор, ИМТ и ИМК, али и активна предузећа попут Застава оружја, Yумцо, Тоза Марковић и Ватерполо клуб Партизан.
Нови на листи 20 највећих дужника је Концерн Петар Драпшин (ПДМ) у стечају из Младеновца, чији је дуг на крају 2024. године износио 234 милиона динара.
Међу градским управама и предузећима, на листи највећих неплатиша остали су Нови Пазар, Градска топлана из Крушевца, као и Београдски водовод и канализација, Јавно комунално предузеће Лазаревац и београдски Инфостан технологије.
Када је реч о Инфостан технологијама, не ради се о њиховом дугу већ о минусу насталом из њихове делатности, односно наплате струје за заједничке просторије београдских зграда. Дуг београдског Инфостана је на крају 2024. износио 940,6 милиона динара.
