среда, јул 9, 2025
Početna » НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ КРИВЦА ЗА ПОМОР ПЧЕЛА? Ако се овако настави меда у свету неће бити ни за лек

НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ КРИВЦА ЗА ПОМОР ПЧЕЛА? Ако се овако настави меда у свету неће бити ни за лек

Брет Ади је један од највећих пчелара у САД – има 2 милијарде пчела у 55.000 кошница.

Овај посао је у његовој породици скоро цео век, а камионима пуним пчела снабдева целу земљу из Јужне Дакоте, опрашујући усеве попут бадема, црног лука, лубеница и краставаца, пише Гардијан.

Прошлог децембра, његове пчеле су зимовале у Калифорнији када је захладнело. Пчеле су се груписале на врху кошница покушавајући да се угреју.

– Сваки пут када бих изашао до кошнице, било их је све мање и мање. Онда, недељу дана касније, било би још угинулих за скупљање… сваке недеље долази до губитака, број се непрекидно смањује – рекао је Ади.

На крају је изгубио 75% својих пчела.

Спирала смрти

– Ово је тужно, депресивно. Ако будемо имали сличну ситуацију ове године – а заиста се надам да нећемо – онда ће бити то спирала смрти – навео је он.

То се претворило у највеће забележено масовно угинуће медоносних пчела у САД, при чему су пчелари у просеку губили 60% својих колонија, уз трошак од 600 милиона долара.

Научници су ужурбано покушавали да открију шта се догодилои и шта је разлог за помор. Научни рад који је објавило Министарство пољопривреде САД (УСДА), иако још увек није рецензиран, утврдио је да су скоро све колоније биле заражене вирусом који шире паразитске гриње, за које се чини да су развиле отпорност на главне хемикалије које се користе за њихову контролу.

Гриње вароа пузе и скачу између пчела радилица. Ако нема инфекција, оне обично не штете пчели. Али ако су болести присутне, оне их брзо шире.

Иако вароа обично напада медоносне, а не дивље пчеле, болести које шири могу убити и друге опрашиваче – истраживања су показала да се вирусне епидемије међу медоносним пчелама често преливају и на дивље колоније, са потенцијалним ланчаним последицама по биодиверзитет.

Сви пчелари у УСДА истраживању користили су амитраз, пестицид који се широко употребљава у овом сектору за уништавање гриња. Али истраживање је показало да су све тестиране гриње биле отпорне на њега: након година интензивне употребе, чини се да амитраз више није ефикасан. Ово откриће наглашава „хитну потребу за новим стратегијама контроле овог паразита“, кажу истраживачи.

Број гриња је порастао на висок ниво, наводе истраживачи, који су прикупили стотине узорака из угинулих и живих кошница из 113 колонија.

– Када се гриње отму контроли, вирулентни вируси имају већу вероватноћу да преовладају – навели су они.

Гриње варова су од 1980. развиле отпорност на најмање четири митицида – пестицида специјално формулисаних за контролу гриња, које је тешко развити – што пчеларима ствара значајне проблеме.

Пестициди, клима и колоније

Међутим, откриће гриња отпорних на амитраз у кошницама не значи да су оне саме одговорне за сва прошлогодишњи помор пчела. Вероватно је да комбинација фактора узрокује узастопна угинућа колонија америчких пчела, укључујући промену климе, изложеност пестицидима и мањак хране у виду полена и нектара услед ширења монокултурне пољопривреде. Многи амерички пчелари сада очекују да ће сваке године изгубити 30% или више својих колонија.

Ови шири, комбиновани фактори такође су разорни за дивље опрашиваче и аутохтоне врсте пчела – а медоносне пчеле, које њихови пчелари помно прате, можда делују као рани показатељ притисака који утичу на инсекте.

Дејв Гулсон, професор биологије на Универзитету у Сасексу, каже да студија није пружила доказе да је вирусно оптерећење било веће у слабијим колонијама.

– Скоро све пчелиње колоније имају ове вирусе, али они наносе значајну штету само када је колонија под стресом – рекао је он и додао да висок ниво вирусне инфекције може бити симптом лошег здравља, а не узрок за помор.

БОНУС ВИДЕО:

You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept