Просечан српски гастарбајтер у Немачкој често спомиње пензију, али се у Србију не би вратио све док може да ради и зарађује. У овој европској земљи тренутно живи и ради најмање 400.000 Срба. То су најчешће млади људи до 45 година. Има, међутим, и оних старијих који чекају пензију. Стицање услова за одлазак у пензију њихов је, најчешће лични услов да се врате у Србију.
Разлози одласка су, кажу они који су отишли у Немачку, већа зарада за исти рад него у Србији, а и мање је стреса, јурњаве, страха за егзистенцију и питања како породици обезбедити бар основна средства за живот. Живот је, тврде, лагоднији у Немачкој.
Где раде и колико зарађују Срби у Немачкој
Ништа неуобичајено за уређену државу каква је Немачка – што су боље квалификације и знање немачког језика, то је лакше да се нађе посао. Ипак, већина радника из Србије у Немачкој ради оне послове за које се тражи само диплома средње школе и површно знање језика. То је мање плаћено, али са годинама многи од њих и науче језик. Старијима је теже, али деци која се школују, немачки временом постаје као матерњи.
Срби у Немачкој, према писању Блица, најчешће раде у мањим фирмама у области угоститељства и производњи, али и у здравству, металној индустрији, грађевинарству, пољопривреди, услугама чишћења, обезбеђења… За већину ових послова није потребно добро знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно.
МОЛЕРУ 3.000 ЕВРА
Мушкарци најчешће зарађују на грађевини и сродним делатностима, где у просеку зарађују и до 2.500 евра месечно. Зидар зарађује 3.200 евра, молер 3.000, а ковач може зарадити исту месечну плату Вариоц се плаћа око 2.800 евра, а керамичар 3.000. Возач виљушкара, на пример, има просечну плату 2.700 евра, а путар 3.500. Ово су то просечне плате по званичној статистици.
Велики број Срба је у Немачкој ради и у угоситељству било како кувари или послуга. Овде су плате плате нешто мање и крећу се просечно око 1.800 евра.
Занимљиво је да наши људи овде често раде и додатни, такозвани „мини посао“, на којима су ангажовани најчешће раде по око два сата и они им могу донети око, у просеку, 1.000 евра месечно.
ДОБРЕ ЗАРАДЕ У ЗДРАВСТВУ
Традиционално су најтраженији радници у здравству, медицинске сестре и лекари. Тако је и највећи број радника који је отишао са подручја Балкана, управо из овог сектора. Физиотерапеут има просечну плату 2.600 евра, болничар 3.500, медицинска сестра 3.700 евра, зубни техничар 2.600. Медицинско-технички лабораторијски асистент 3.500, а доктори просечно 6.400 евра.
Наши људи се запошљавају у струци и са дипломама различитих факултета. Наводи се да инжењер машинства зарађује око 6.200 евра, инжењер електротехнике 6.300, а архитекта 4.100 евра. Програмерима су врло високе плате, што је тренд широм света.
Како и где живе наши гастарбајтери у Немачкој
На питање зашто и шта им је то тамо толико боље, наши људи у Немачкој кажу, да је све „лакше, спорије, уређеније и са много мање стреса и размишљања о томе како сутра.
– Све је некако лакше, мирније. У многим фирмама можеш да одабереш хоћеш ли радити шест или осам сати или прековремено. Тако супружници са децом најчешће одлучују да жена ради скараћено, а муж осам сати дневно. Предност је и што нам је свима школа и посао практично надомак куће и што не губимо ни време ни стрпљење у превозу и гужви… Зна се да ћеш добити плату на време и да ћеш имати довољно новца да покријеш све трошкове без устезања и калкулисања чега треба да се одрекнеш – каже Мирко, који четири године живи у Ахену са супругом и двоје деце.
Сви Срби који раде најчешће су и кредитно способни, па готово сви узимају и добре аутомобиле на кредит. За некретнине се ипак мало одлучују јер су у питању дугорочни зајмови од 20 и више година.
У Немачкој мало Срба има сопствени стан. Сви углавном изнајмљују простор где живе. У Немачкој, међутим, постоје и правила. Четворочлана породица, на пример, не може да изнајми стан од 30 квадрата. Кирија, пак, није занемарљив трошак. Она, у просеку износи око 1.000 евра.
