Према старом народном веровању “некрштени дани” трају од 10. јануара до Богојављења, односно до 19. јануара. Теолог Небојша Лазић, објаснио је разлику између црквеног и народног учења.
Старији људи ће вам вероватно и данас објаснити да је ово период године када Исус Христ још увек није био крштен и да је због тога у ово доба године земља отворена да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони и то од сумрака до првих петлова. У појединим крајевима Србије веровало се да жене не треба да преду, ткају или перу нити да напољу остављају дечију одећу, а због нечастивих сила које владају, ноћу не би требало излазити из куће. Како теолози гледају на ова народна веровања и како би заиста требало дочекати Богојављење, питали теолога Небојшу Лазића.
– Постоје народна и црквена учења. Мада, наравно, сва народна учења имају своју основу негде у хришћанству. Махом су ово сујеверја, а не основни апостолати вере, зато што господ Исус Христос није крштен са десет дана, него је крштен у својој 30. години. Како нам каже Еванђеље, крстио га је свети Јован Крститељ. Сам назив “некрштени дани” има ту своју етимологију у неким појавама које се дешавају у ово доба године. Када је нека велика светиња, тада се развија нека антитеза, као неки баланс. Наши преци су у овом периоду године били махом завејани у кући, дан је краћи… Све то има један психолошки основ, развија се један осећај да постоје демони, да постоје неке силе… – објашњава теолог Лазић.
У појединим крајевима Србије се веровало се да жене не треба да преду, ткају или перу веш као и да из куће не треба износити дечју одећу… Одакле потичу таква веровања?
– Имају три апостолата тог народног веровања – ваља се, не ваља се, има ту нешто… Не можемо да их дефинишемо у народној догматици. Ви када изоставите Бога из веровања добијете неке фразе до детаља, али не постоје суштинска објашњења за те ствари. Не ваља се ићи на гробља, не ваља се умирати, не ваља се рађати, што је апсурдно. Ми не бирамо када ћемо да се родимо, да умремо…
Еспресо
