Расправу у представничком дому немачког парламента је обележио сукоб два виђења имиграције.
Посланици владајуће коалиције социјалдемократа (СПД), Зелених и либерала (ФДП) су наглашавали да ће немачка привреда, која пати од хроничног мањка радне снаге, имати корист од лакшег усељавања стручних људи.
Са друге стране, демохришћански опозициони блок ЦДУ/ЦСУ је критиковао предлог уз оцену да су услови за усељенике из земаља изван Европске уније недовољно захтевни.
За закон су гласали сви посланици владајуће коалиције, осим једне представнице ФДП, која је остала уздржана. Против су се изјаснили сви из ЦДУ/ЦСУ и десничарске Алтернативе за Немачку (АфД). Исход је био 388:232, уз 31 уздржаног.
Немачка добија „најмодернији имиграциони закон на свету,“ рекла је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер (Nancy Faeser). Следећи корак, према њеним речима, биће „знатно скраћивање бирократије“ за проширење пута квалификованим радницима у Немачку.
Новина у закону је такозвана карта шанси, бодовни систем који по разним критеријумима даје предност кандидатима – то укључује познавање језика, радно искуство, старост и везе са Немачком.
ИТ стручњацима, за којима је немачка привреда посебно гладна, врата Немачке ће бити отворена и ако немају факултетску диплому, али под условом да докажу стручност.
Перспектива останка отвара се и тражиоцима азила који су захтев поднели до 29. марта, под условом да раде или да постоји реалан изглед да се запосле.
Заменица шефа посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ Андреа Линдхолц (Lindholz) је предлог закона описала као „превару,“ оценивши да промене не шире пут стручњацима, него економским мигрантима. Бодовни систем ће створити „бирократско чудовиште,“ додала је.
Kонстантин Kуле (Kuhle) из ФДП је најавио дуплирање квоте под западнобалканском регулативом на 50.000 радника годишње. Регулатива омогућава улазак радника без посебне квалификације уз уговор о раду.
Председник Савеза немачких занатлија Јерг Дитрих (Jörg Dittrich) је оценио да „посебно грађевинска индустрија може профитирати од већег броја радника“ из иностранства.
Посланик АфД Норберт Kлајнвехтер (Kleinwächter) је критиковао комплетну премису реформе. Десничари сматрају да је Немачка „домовина,“ а не земља имиграције, односно да се не усељава премало људи, него их је премало вољно да се интегришу.
Огласила се и Савезна служба за рад (БА), оценом да уско грло бирократских препрека остаје пред усељеницима.
Директорка службе Ванеса Ахуја (Ванесса) је поздравила „добар правац“ реформе, уз позив на дубљу дигитализовану интеграцију чворова у мрежи бирократије, „попут имиграционих власти, виза центара и Службе за рад.“
Шефица Удружења послодаваца у области неге, Изабел Халец (Isabell Halletz), није била одушевљена, рекавши да не види много побољшања услова за долазак преко потребних медицинских стручњака и неговатеља.
Ни послодавцима у Немачкој, ни радницима у иностранству нису потребни нови државни програми регрутације, него стандардизовани поступци и обавезујући рокови процесуирања. „Kористи од убрзаног поступка на папиру неће бити ако не буде изводљив у пракси,“ рекла је.