Немачка се суочава са необичним преокретом у свету рада, а најновије истраживање Економског института (ИW), које је објавио недељни лист Дие Wелт, указује на растући тренд међу запосленима који размишљају о продужењу радног века и након достизања старосне границе за пензионисање.
Према подацима из овог истраживања, једна трећина немачких радника озбиљно разматра могућност да настави са радом, што отвара нове перспективе, али и изазове за привреду.
Занимљиво је да овај тренд није једнако присутан међу свим старосним групама. Наиме, радници старији од 55 година много чешће разматрају могућност да остану на послу у односу на млађе генерације, конкретно оне испод 30 година. Ово сугерише да старији радници, који већ имају значајно искуство и стабилност у каријери, осећају већу мотивацију да остану активни на тржишту рада.
Један од кључних фактора који утичу на ову одлуку јесу стручне квалификације и позиције које запослени заузимају. Истраживање показује да су људи на руководећим позицијама или они са вишим образовањем спремнији да продуже свој радни век. С друге стране, радници с нижим степеном образовања и без управљачких функција ретко разматрају ову опцију.
Један од изненађујућих резултата студије је то што финансијски аспекти нису играли пресудну улогу у одлуци радника да продуже рад.
Влада већ разматра предлог стимулативних пакета који би подстакли раднике да одложе пензионисање.
Један од предлога је увођење бонуса за раднике који одлуче да остану на својим позицијама након што достигну старосну границу за пензионисање. Овај предлог део је ширег плана за ублажавање економске кризе, али још увек чека одобрење немачког парламента.
Уколико буде прихваћен, могао би помоћи у очувању квалификоване радне снаге и пружити немачкој економији неопходни подстицај.
Председник Центра за достојанствен рад и научни сарадник Института за радно право из Београда Марио Рељановић у разговору за Бизнис.рс каже да, када је реч о Србији и одлагању одласка у пензију, утицај активних пензионера на укупно тржиште рада је за сада мали.
“Ипак, утицај рада најстаријих грађана је статистички гледано мерљив – виде се, на пример, ефекти повећања старосне границе за одлазак у пензију код жена, која постепено расте већ десету годину. У будућности би потенцијално могло доћи до неког већег утицаја, нарочито имајући у виду дефиците извршилаца више радних профила који постоје на тржишту рада, а због којих послодавци одустају од стереотипа да старије раднике није добро ангажовати јер су мање продуктивни”, наводи Рељановић.
Већи број пензионера у Србији одлучује се да ради и после такозваног навршења радног века (65 година живота). Разлози за то су вишеструки, али се углавном своде на материјалне, односно финансијске.
“За највећи број пензионера одлазак у редовну старосну пензију подразумева драстичан пад у приходима домаћинства. То се подједнако односи и на пензионере са ниским, као и на оне који су током радног века имали висока примања. Наравно, уз највише пензије се може релативно добро живети, али је проценат пензионера који их примају доста низак. Дакле, њихов кућни буџет трпи јак пад који они покушавају да компензују радећи послове које су до тада радили или радећи на пословима који су примерени њиховом здравственом стању и способностима, обично су то неки лакши послови”, оцењује наш саговорник и додаје да је код нас занемарен и онај други аспект који људе тера да остану активни и након пензионсања, а то је социјална компонента.
У многим државама постоје програми који подразумевају „степенасто пензионисање“, односно постепени прелазак из радне активности у радну неактивност, како би будући пензионери то лакше прихватили.
“Код нас таквог нечег нема, па се могу сусрести и људи који раде не само због чињенице да су им потребни додатни приходи, него и зато што се тешко носе са мишљу да више не могу да дају свој допринос послодавцу и заједници, односно да не могу да се остваре на раду само због навршеног броја година”, каже председник Центра за достојанствен рад и научни сарадник Института за радно право Марио Рељановић.
Уколико би ипак тренд одлагања пензионисања ишао бржим темпом узлазном линијом у Србији, наш саговорник каже да би овакав развој ситуације свакако могао да утиче повољно по укупно тржиште рада, али би истовремено значио још тежи улазак на тржиште рада младим радницима, којима је већ дуго времена отежан и без додатног фактичког продужења радног века старијих радника.
