Иако је у Србији већ више од две године доступна бесплатна вакцина против ХПВ-а, узрочника рака грлића материце, до сада је вакцинисано свега 6 одсто деце школског узраста, нешто више од 36 хиљада девојчица и дечака. Зато ће представници удружења “Проговори”, уз подршку лекара, покренути иницијативу да се ХПВ вакцина уврсти у календар обавезне имунизације, како би ублажили забрињавајућу статистику, према којој је Србија европски рекордер у оболевању од рака грлића материце.
Упркос напорима бројних Удружења пацијената и струковних Удружења, да се подигне свест грађана о значају имунизације младих против ХПВ-а, обухват вакцинисане деце је више него скроман. Зато ће ускоро бити покренута иницијатива да се та вакцина уврсти у календар обавезне вакцинације.
“То би олакшало родитељима и лекарима сам процес имунизације око папиролошких ствари. Повећало би и поверење у вакцину против ХПВ-а, а трећи бенефит је да имамо што мање оболелих од рака грлића материце. Свакако да је ово залог за будућност, не може ништа преко ноћи”, каже Горица Ђокић испред удружења за борбу против рака “Проговори”.
Стављањем ХПВ вакцине на листу обавезних, смањиле би се сумње родитеља у њену безбедност и ефикасност, сматрају у Удружењу педијатара Србије.
“Вакцинација као метода никада није губила битку на пољу науке и медицине али је губила битку у медијима, на друштвеним мрежама, у условима максималне таблоидизације читавог света”, додаје Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије.
Осим Удружења педијатара Србије и Удружење медикалних онколога Србије је подржало иницијативу да се ХПВ вакцине уврсти у календар обавезних вакцина. Како истичу у том Удружењу, онколози у свакодневном раду виде последице невакцинисања и ниског учешћа у скринингу за рак грлића материце, међу све млађим пацијенткињама.
“Хируршке интервенције су опсежне, ако су могуће, али је велики проблем што више од половине пацијената се дијагностикује у неоперабилном стању, што њихову животну прогнозу погоршава и лечење чини врло компликованим, са несигурним и често лошим исходом”, каже Даворин Радосављевић, председник Удружења медикалних онколога Србије.
“Суштина је неадекватна контрола, неадекватно одазивање скринингу, и неблаговремена дијагностика. Постоје пацијенткиње које на гинеколошком прегледу нису биле по 10-15 година, оне долазе у узнапредовалим стадијумима рака грлића материце, где је успешност лечења мања него у ранијим стадијумима”, каже др доц. др Лазар Нејковић, удружење гинеколога онколога Србије.
Смањењем неповерења у вакцинацију, уз научно аргументоване доказе и позитивне примере из праксе, попут Аустралије и Шкотске, које су успеле да искорене рак грлића материце, и наша земља ће успети да се помери са неславног првог места по броју оболелих од те гинеколошке болести. Држава је, за сада у Београду и Нишу, покренула и пилот пројекат скрининга на рак грлића материце, ПАПА и ХПВ тестом.
“Пилот пројекат на 10 хиљада жена од 35 до 60 година, где ће бити котестирање, па ћемо са тим резултатима, када се пројекат буде завршио у марту 2025.године, те податке ће обрадити струка, и видећемо да ли је досадашњи начин скрининга на рак грлића материце и ПАПА тест довољан”, каже министар Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља.
У Европској недељи превенције грлића материце, учесници скупа у Београду су подсетили на то да је ХПВ вакцина тренутно једина вакцина којом се може спречити настанак рака, да је у Србији доступна од 2022.године, и да је могу примити све девојчице и дечаци школског узраста, о трошку државе.
ртв.рс
