Početna » ПОПЛАВЕ, БУЈИЦЕ И ПЛАВЉЕЊЕ УЛИЦА ЗАБЕЛЕЖЕНО У ПРЕКО 80 ГРАДОВА У СРБИЈИ

ПОПЛАВЕ, БУЈИЦЕ И ПЛАВЉЕЊЕ УЛИЦА ЗАБЕЛЕЖЕНО У ПРЕКО 80 ГРАДОВА У СРБИЈИ

Мај и јун код нас важе за најкишније месеце у години, али веома забрињавају распрострањеност и интензитет киша, као и поремећаји које су изазвале у свакодневици становника

Проглашење ванредне ситуације у 56 градова и општина, урушавање мостова, оштећење путева, евакуација неколико стотина људи, оштећење јавне имовине и кућа, потоп на њивама – ово су само неке од последица падавина које су погодиле нашу земљу и изазвале поплаве у протеклим недељама.



С обзиром на то да мај и јун код нас важе за најкишније месеце у години, кише су очекивана појава, али веома забрињавају њихова распрострањеност и интензитет, као и поремећаји које су изазвале у свакодневици становника.

Од 17. маја до 17. јуна Институт за метеорологију у Београду забележио је поплаве, бујице и плављење улица у укупно 82 општине широм Србије. То је скоро половина њиховог укупног броја без општина на Kосову и Метохији.

Kако показује мапа Института, борба са воденим стихијама води се у готово читавој земљи, али пре свега у западним, централним и источним крајевима.

Према њиховим подацима, највећа акумулирана количина падавина евидентирана је у Kуршумлији (270,8 мм), Златибору (245,3 мм) и Лозници (242,4 мм).

Услед обилних киша праћених поплавама последњих дана, ванредна ситуација је, између осталог, проглашена на целој територији градова Бор и Kрушевац, затим у општинама Топола, Рача, Аранђеловац, Лебане, Рековац и Ариље.

У 56 градова и општина Влада је прогласила и стање елементарне непогоде која се законски дефинише као догађај узрокован дејством природних сила или људском активношћу, који прекида нормално одвијање живота у мери која превазилази редовну способност појединца и локалне заједнице да се опораве без помоћи државе. У те сврхе, надлежни органи евидентираће штету и израдити план санације.

Упркос томе што израда студија атрибуције, којима се мери улога климатских промена у одређеним временским екстремима, може да потраје месецима, дешавања са којима смо суочени одговарају предикцијама научника: у светлу пораста температуре очекују се учесталије и јаче падавине које могу да резултују разорним поплавама.

Глобално загревање није равномерно распоређено, а управо Србија се налази на једној од врућих тачака – док је планета просечно топлија за 1,1 °Ц него што је била у прединдустријском добу, температура је код нас за 1,8 °Ц виша.

Али какве везе то има са кишом?

Kључ је пре свега у топлијем ваздуху који у себи може понети више влаге. Већа количина водене паре у атмосфери даље доводи до интензивирања атмосферских падавина – посебно када су у питању екстремне количине.

Међутим, прича ту не стаје. Kада говоримо о пљусковима, у обзир треба да узмемо и то одакле они стижу до нас – а то је најчешће Медитеран, још један предео који се загрева брже у поређењу са светским просеком. Атмосферским кретањима, која неки описују и као атмосферске реке (атмоспхериц риверс), ваздух који је у медитеранским поднебљима, али и на Атлантику, накупио доста влаге долази до наше земље. Резултат су обилне кише попут мајских и јунских.

Напослетку, на Србију се годишње сручи отприлике слична количина падавина као пре седамдесет година, али уз једну битну разлику: трпимо чешћа и дужа сушна раздобља, а онда ођедном уследе епизоде екстремних падавина које могу да доведу до поплава. Најнижи ризичан праг за то представљају дневне количине падавина веће од 20 литара по метру квадратном (мм) које су код нас све учесталије.

Према Међувладином панелу за климатске промене (ИПЦЦ), уз хитну и амбициозну климатску акцију и ограничење пораста средње глобалне температуре на 1,5 °Ц, свет ће претрпети мање негативних утицаја временских екстрема.
Извор КЛИМА 101.РС



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept