Запослени који раде на државни и верски празник, а послодавци им не плате дупло већу дневницу за нерадне дане, прети казна од 800 хиљада до два милиона динара.
Према Закону о раду ако запослени ради на дан празника има право на увећану зараду од најмање 110 одсто. Док се у јавном сектору строго придржавају овог слова закона, у приватном има доста фирми које се не обазиру на прописе и радницима не дају ни динар више.
Према речима Ранке Савић, председнице Асоцијације слободних и независних синдиката закон не поштују углавном мања предузећа у којима радници нису синдикално организовани.
– У малим предузећима, трговинским и угоститељским објектим и СТР радњама масовно је непоштовање ове законске одредбе. Ту нема синдиката, а и сами радници ћуте и пристају на такво стање ствари. Друго је питање да ли сви ти људи морају да раде на државни празник. Ономе ко прима 50.000 динара ништа не значи 500 динара увећања на плату и свима њима би више значило да буду са породицом на државни или верски празник – истиче Савићева.
Она наглашава да је тренутно ситуација много боља него пре десетак година и да велике компаније поштују закон јер не желе да им се име помиње у медијима у негативном контексту.
– У великим приватним компанијама се углавном поштује закон јер имају синдикате који не дозвољавају да рад на празнике не буде плаћен увећано. То је заслуга синдиката и у 90 одсто компанија се то поштује – истиче Савићева.
ШТА РАДНИКУ МОРА ДА СЕ ПЛАТИ ВИШЕ?
Према Члану 108 Закона о раду запслени у Србији има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду и то:
– За рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110 одсто од основице
– За рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26 процената од основице
– За прековремени рад – најмање 26 одсто од основице
– По основу минулог рада за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца најмање 0,4 процента од основице
Зоран Стоиљковић, професор ФПН у пензији и бивши председник Уједињеног гранског синдиката „Независност“ сматра да би, с обзиром да од рада појединих јавних служби, дежурних болница, апотека и трговина сви грађани имају корист, требало да се запосленима који раде на празнике и викендом да се плати увећана зарада.
КАЗНЕ
Износ казни за неисплаћивање зараде према Закону о раду:
– 600.000 до 1.500.000 динара износи казна за послодавца
– 30.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу
– 200.000 до 400.000 динара износи казна за предузетника
– Мислим да се то у принципу поштује у јавном сектору. Они који поднесу неку жртву за ограничења свог слободног времена у реду је да буду награђени, с тим да се у тој ситуацији не нађу једни те исти. Не говорим о једном броју приватника који се тога не придржавају, јер тамо где нема синдикалног организовања то се не поштује, а у целој земљи нема више од 200 инспектора за рад. Имате ту неку логику капитала која иде са профитом и ако људи раде пет – шест дана у недељи они своју куповину везују за недељу. Шопинг центри највећи приход остварују недељом и ако је доходак запослених макар 50 одсто увећан то је стимулативно јер ако власник хоће додатни профит онда то мора ди да плати – каже Стоиљковић и додаје да ни у синдикатима нема потпуне сагласности око рада викендом и празницима.
НА КАЗНЕ ОТИШЛО ВИШЕ ОД 100 МИЛИОНА ДИНАРА
Да радничка права не поштују сви послодавци потврђују и подаци из Инспектората за рад чији су инспектори у 2023. отркили да су послодавци 3.011 пута прекршили права радника, због чега су укупно кажњени са више од 112,3 милиона динара.
– Највећи број неправилности које се односе на неисплаћене зараде и накнаде зарада, инспекција рада је у 2023.години утврдила у секторима производње, прехрамбених производа, трговине и услуга смештаја и исхране. Донето је 1.133 решења за отклањање неправилности из области радних односа од чега се 12,5 одсто односило на зараде и накнаде зараде – тврде у Инспекторату за рад у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије верује да послодавци који лоше послују и који запосленима дају минималне плате не исплаћују увећане дневнице за празнике, док успешене компаније са већим зарадама исплаћују и увећане дневнице током празника, ноћни и прековремеони рад.
– Ми у Унији сматрамо да је потребно испуњавати законске обавезе и да су они послодавци који то не раде нелојална конкуренција осталима. Питање је колико се поштује не само увећање дневница за празник већ и плаћање прековременог и ноћног рада. Предвиђено је и да се не пређе 174 сата на послу у просеку месечно, има приче и да неко не исплаћује топли оброк и регрес. Велике су разлике између послодаваца и било је оних који су били против повећања минималне зараде – истиче Атанацковић.
