Нафтна индустрија Србије (НИС) је пре око две недеље од акционара добила зелено светло за емисију корпоративних обвезница у вредности од 5,85 милијарди динара, односно око 50 милиона евра, уз могућност накнадног укључивања на Београдску берзу.
Не може, међутим, баш свако да инвестира у ту хартију: осим најмање 100.000 евра за улагање потребно је и да се пријавите, а потом и да вам стигне позив за упис обвезнице од стране НИС-ове брокерске куће за овај посао – „Дунав Стоцкброкер“. О томе да ли ће НИС успети да пласира све обвезнице и како би могле да прођу на берзи причао је професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић.
Процедура за упис обвезница је прилично једноставна – према упутству које је НИС објавио на свом порталу, потребно је исказати интересовање кроз слање контакт података на две мејл адресе, након чега ће уследити позив за куповину од стране „Дунав Стоцкброкера“, такође путем електронске поште.
Следећи корак је отварање власничког рачуна у брокерској кући по избору, ако потенцијални инвеститор већ нема такав рачун. Затим се потписује уписница, уплаћује новац на рачун наведен у уписници, после чега ће обвезнице бити пренете на власнички рачун инвеститора.
На питање очекује ли да ће НИС успети да пласира читаву емисију вредну око 50 милиона евра, професор Никола Стакић одговара да у том смислу пре свега треба имати у виду купонску стопу коју носи.
„Нето купонска стопа ће, након одбитка пореза и различитих провизија, бити око 5,50 одсто, док је основна купонска стопа 6,50 одсто, па сам мишљења да је ово атрактивна стопа приноса за компанију бонитета какав има НИС, и зато мислим да ће постојати и већа тражња него што је скромни обим емисије“, рекао је Стакић.
Купци ће, како очекује, пре свега бити институционални инвеститори – и то, како каже, најпре постојећи алтернативни инвестициони фондови, као и друге институције чија инвестициона политика омогућава улагања у корпоративне обвезнице. Када је, међутим, реч о „другом животу“ ове хартије – а то је могућност накнадног укључивања на Београдску берзу и њене атрактивности на том тржишту, Стакић подсећа да корпоративне обвезнице „воле“ такозвани „буy анд холд“ (купи и задржи) инвеститори.
„То је поготово случај када су у питању емитенти вишег инвестиционог ранга, али није искључено да ће постојати секундарна активност, рецимо уколико дође до значајног пада каматних стопа које ће позитивно утицати на тржишну цену обвезница. Корпоративне обвезнице, свакако, не испољавају онај ниво ликвидности које имају државне обвезнице. Ликвидност би вероватно била већа да је праг био нижи (од 100.000 евра), чиме бисмо видели већи број индивидуалних инвеститора“, закључио је Стакић.
Емисија ће се, иначе, сматрати успешном ако се у предвиђеном року упише и уплати најмање 30 одсто предвиђеног обима, а уколико емисија не буде успешна уплаћени износ ће се вратити на новчани рачун уплатиоца наведен у уписници, у року од три радна дана након завршетка рока за упис.
У случају успешне емисије НИС ће накнадно поднети захтев за одобрење проспекта и укључење обвезница у трговање на опен маркет сегменту регулисаног тржишта Београдске берзе, навела је та компанија у саопштењу.
