Радна снага представља све већи проблем у повртарској производњи. Процеси рационализације у производњи расада а и у производњи поврћа такође, морају узети у обзир аутоматизацију процеса и већи степен механизованости услед недостатка радне снаге.
На подручју јабланичког, пчињског, расинског и нишавског округа највећи део газдинстава је у потпуности посвећен повртарској производњи, са фокусом на производњу у заштићеном простору. Последњих година велики проблем у производњи представља флуктуација сезонске (плаћене) радне снаге, а како ствари стоје биће још већи проблем у перспективи.
Производња у заштићеном простору захтева континуиран и одговоран рад, а газдинства имају велики проблем управо са радном снагом која мора бити обучена за овакву врсту послова. Управо је на великом броју газдинстава радна снага ограничавајући фактор даљег повећања производних капацитета. Проблем са недостатком радне снаге углавном се јавља у време бербе вишње и малине које се подударају са бербом у повртарским регионима.
Садња се врло често одвија сукцесивно (више рокова сетве – садње, тако да у том периоду углавном није проблем, али највећи проблем настаје током реализације неопходних агротехничких мера (везивање, декаптација, закидање заперака, скидање доњег лишћа). Берба се често одвија, сваких 2-3 дана, тако да у том периоду већ настају проблеми са недостатком радне снаге. Поред проблема у недостатку радне снаге, додатно је проблем већи услед растућих трошкова дневница.
Зависно од величине газдинства радна снага је велики проблем у поморавском и шумадијском округу. На мањим газдинствима углавном су чланови газдинства једина радна снага, средње годишње доби (око 40-50 година). На многим газдинствима која имају савременију производњу имају стално запослену радну снагу. Углавном су то људи из истог или суседног села.
Газдинства са већим површинама којима је потребна сезонска радна снага (вађење шаргарепе, цвекле, кромпира, берба паприке, и сл.) уредно пријављују раднике на дан и плаћају доприносе. Веома се често дешава дефицит у радној снази и тада произвођачи радну снагу налазе и у другим општинама, што поскупљује производњу. Сматра се да ће проблем бити још већи у наредном периоду.
У браничевском, подунавском и борском округу, радна снага је велики и горући проблем у повртарској производњи. Све се углавном своди на радну снагу у оквиру породице, наравно у питању је дугогодишње радно искуство самих чланова. Кад је у питању ангажовање радне снаге са стране, углавном је у питању моба (родбина и пријатељи).
Додатно се радна снага ангажује најчешће у берби и то искључиво код великих произвођача. Једино што је тренутно похвално је да се повећава број младих пољопривредника који се баве повртарском производњом. У расинском округу већа газдинства која се баве искључиво повртарством (пластеници,отворено) сама производе расад за соспствене потребе, а делом и за продају.
Углавном, поред чланова газдинства, ангажују сезонску радну снагу која годинама ради код њих (пикирање, садња, берба) и која је обучена за све операције. Радна снага је углавном из села и околних села по потреби. Радна снага није пријављена и не плаћа се порез. Радници који се ангажују су углавном старости преко 50 година и у наредном периоду се очекује недостатак радника. Како би надокнадили недостатак, поједини повртари набављају опрему и машине које ће постепено надокнадити недостатак радника (садња, берба) као и смањити трошкове. Мањи произвођачи који се баве повртарством, углавном купују расад и све операције обављају чланови газдинства и не ангажују сезонску радну снагу, осим за бербу по потреби.
Текст је резултат истраживања на пројекту:”Савремена производња расада поврћа као услов одрживе производње поврћа у Републици Србији “
Драгомир Радић, саветодавац за ратарство и повртарство ПССС Смедерево
