Док већина земаља региона и Европске уније већ годинама примењује систем винјета, Србија остаје привржена моделу наплате путарине по пређеном километру. Ипак, планирана је значајна модернизација – увођење потпуно електронског система наплате, такозваног free flow модела, који елиминише потребу за заустављањем на наплатним рампама. Према најавама из ЈП „Путеви Србије“, пуна примена овог система очекује се до 2035. године.
Поштенији модел без винјета
За разлику од Мађарске, Румуније и Бугарске које користе винјете као паушалну наплату за коришћење ауто-путева, Србија остаје при систему у којем се путарина наплаћује на основу стварно пређене деонице. Званичници „Путева Србије“ наводе да је овај приступ у складу са европским стандардима и да се сматра праведнијим, јер омогућава да корисници плате само онолико колико су заиста користили путеве. Овај модел примењује још 12 европских држава, укључујући Италију, Француску, Шпанију, Норвешку и Пољску.
Раст електронске наплате
У Србији је у порасту коришћење електронске наплате (ЕНП) путем TAG уређаја и DSRC система, који омогућавају бесконтактно пролазак кроз наплатне станице. До сада је више од 900.000 возила регистровано за ову врсту наплате, а евиденција показује да две трећине теретних и половина путничких возила већ користи електронски систем.
– Оног тренутка када број електронских корисника пређе 90%, створиће се услови за укидање рампи – изјавио је Дарко Савић, помоћник извршног директора Сектора за наплату путарине у „Путевима Србије“.
Пут ка „free flow“ систему
Модел „free flow“ подразумева аутоматску наплату путем уређаја и камера које читају регистарске таблице или TAG уређаје, без заустављања возила. Систем већ функционише у неким европским земљама, а његова примена омогућава брже и безбедније кретање, смањење гужви и већу ефикасност у контроли наплате.
Изазови у примени
Ипак, прелазак на овакав модел доноси и одређене изазове. Како наводи професор Саобраћајног факултета Драженко Главић, многи грађани још увек не користе електронске уређаје, углавном због додатних трошкова. Предлаже се да TAG уређаји буду доступни бесплатно, на пример приликом регистрације возила, како би се убрзала дигитализација наплате.
Финансијски ефекти и инфраструктурни раст
Упркос изазовима, систем наплате бележи стабилан раст – у 2024. години приход је износио 420 милиона евра, а у првом кварталу 2025. већ преко 90 милиона. Развој нових саобраћајница, попут Моравског коридора и брзе саобраћајнице Рума–Шабац–Лозница, додатно повећава потребу за ефикаснијим моделом наплате.
Модернизација у интересу свих
Планирано дигитализовање и аутоматизација система наплате нису само технички, већ и друштвено-економски искорак. Електронски системи подстичу безготовинско плаћање, умањују сиву економију и доприносе рационалнијем управљању јавним приходима.
Увођењем система без рампи, Србија стреми ка ефикаснијем, савременијем и безбеднијем саобраћају – уз активно учешће грађана као корисника и партнера у процесу трансформације.
