Тек свака десета компанија штити све своје десктоп и лаптоп рачунаре, а једва осам одсто то исто ради са пословним телефонима, остављајући значајан простор сајбер криминалцима да пронађу улаз у инфраструктуру компаније, речено је на конференцији за новинаре компаније Касперскy.
Када је реч о грађанима, 55 одсто испитаних у глобалном истраживању које је спроведено и у Србији – верује да је било ухођено путем примене неке од технологија. Према степену ризика од сајбер претњи које долазе са интернета, корисници у Србији су рангирани на високом деветом месту, показују подаци компаније Каперскy.
Од нас је, по питању ризика, у региону гора ситуација само у Босни и Херцеговини, док неславно прво место држи – Грчка, где је ризик онлајн напада највећи, чак 21,77 одсто (у Србији је 18,27 процената).
Индексација коју је представио Касперскy, указује колико често је wеб анти-вирус био активиран на машинама корисника ове компаније – указује на степен ризика од инфекција којима су рачунари изложени и говори о степену агресивности окружења којем су изложени. Статистика обухвата само фајлове из категорије малвера.
У складу са глобалним трендовима који говоре да је број новодетектованих узорака малвера у 2024. години порастао за 14 одсто на 467.000 узорака дневно, Касперскy бележи умерени раст готово свих типова претњи и у Србији.
Посебно је увећан број откривених ренсомвера (71,6 одсто више детекција него претходне године) и шестоструко већи број финансијског и банкарског малвера, усмереног на банкарске податке корисника, банкомате или ПОС терминале.
Благи пад регистрован је само у броју РДП напада (такозвани Ремоте Десктоп Протоцол који омогућава повезивање са другим рачунарима). Ови напади, како је објашњено – циљају првенствено запослене који раде на даљину.
“Овакви подаци само потврђују да смо, претходних година, са правом упозоравали да наше тржиште постаје једнако привлачно сајбер криминалцима као и остала глобална тржишта. Дигитална трансформација и све већа ослоњеност на онлине сервисе и куповину која нам доноси бројна олакшања у свакодневном функционисању, поставља пред кориснике интернета из наше земље потребу за повећаним опрезом и информисаношћу како би остали безбедни, а у случају компанија и доноси потребу адекватне заштите компанијске инфраструктуре”, коментарисао је Драган Давидовић, генерални директор компаније Касперскy за источну Европу.
Да смо део глобалних трендова најбоље илуструје чињеница да корисници СубсЦраб апликације у Србији одвајају 784 евра на претплату за онлине сервисе, и то за просечно 7,5 таквих сервиса по особи, међу којима предњаче YоуТубе Премиум, Спотифy, иЦлоуд+, Нетфлиx и Гоогле Оне. Ово само мало заостаје за глобалним просеком од 895 издвојених евра за 12 таквих сервиса.
Ухођење путем нових тенологија
Међутим, истраживање спроведено у марту ове године, на узорку од преко 1000 испитаника, показало је да су и злоупотребе савремених технологија честе, јер је 55 одсто испитаника потврдило да је било (или верује да је било) ухођено путем примене неке од технологија (15 одсто коришћењем апликације на телефону, осам одсто кроз неовлашћен приступ wеб камери, седам одсто кроз лаптоп апликацију). Више од петине (21 одсто) испитаника потврдило је да је искусило неки облик узнемиравања од особе са којом су у романтичној вези, било да је реч о слању нежељене имејл поруке (осам одсто), сликању или снимању без дозволе (седам одсто), физичком ухођењу (пет одсто), преузимању налога на друштвеним мрежама (четири одсто) или инсталацији сталкервер програма.
Просечан трошак компаније за сајбер нападе два милиона долара
Опсежно истраживање које је компанија Касперскy спровела у октобру ове године на 27 тржишта широм света, показало је веома озбиљну статистику када су у питању компаније; више од половине (51 одсто) било је жртва сајбер напада и свака пета компанија (19 одсто) имала је и искуство цурења података.
„Овај постотак значајно је варирао у зависности од величине компаније – док је 11 одсто великих (ентерприсе) компанија имало и цурење података приликом сајбер напада, то је био знатно чешће случај са сектором малих и средњих предузећа (28 одсто). Трошкови изазвани само једним нападом, који укључују директне трошкове и инвестиције потребне за опоравак је за 65 одсто највећих компанија увелико прелазио износ од два милиона долара“, навео је Драган Давидовић.
Ни за мала и средња предузећа тај трошак није био безначајан, јер је две трећине (68 одсто) имало трошкове који превазилазе 50.000 долара.
Готово све компаније које су искусиле сајбер напад (99 одсто) пријавило је сметње у активностима у различитим секторима (42 одсто у комуникацији, 40 одсто у маркетинг аутоматизацији, 35 у подршци клијентима, 32 одсто у развоју производа или производњи) што је само повећало степен озбиљности и напора потребних за опоравак од напада.
Ипак, свега десет одсто компанија штити све своје корпоративне и десктоп рачунаре, а само осам одсто то исто ради са свим корпоративним мобилним телефонима, остављајући значајан простор сајбер криминалцима да пронађу улаз у инфраструктуру компаније.
