Према подацима анализе уписа за школску 2021/2022 годину, Психологија на Филозофском факултету била је најпопуларнији студијски програм на Београдском универзитету, чак је на једно место конкурисало 6,3 кандидата. Према речима студената поменутог смера, „популарност“ Психологије није велико изненађење јер она траје већ годинама уназад.
„Сигурно је тако, велико интересовање будућих студената за Психологију је неупоредиво у односу на друге смерове на Филозофском факултету и то није ништа ново. Сваке године велики број будућих студента се пријављује управо за овај смер, иако се често дешава да на другим не попунимо сва места у првом кругу“, рекао је за портал Н1 Ђорђе Вукашиновић, председник Студентског парламента на Филозофском факултету.
На другом месту по интересовању је студијски програм Информациони системи и технологије на Факултету организационих наука, са 3,89 пријављених кандидата на једно место, а на трећем су интегрисане студије стоматологије на Стоматолошком факултету, са 3,85 пријављених, показују подаци анализе.
Међу топ 10 најпопуларнијих студијских програма су и информатика на Математичком факултету (2,93 пријављених кандидата на једно место), Логопедија (2,70), Медицина (2,40), Архитектура (2,37), Софтверско инжењерство на Електротехничком факултету (2,31), Фармација (2,28) и Информационе технологије у машинству на Машинском факултету (2,18).
Ако је судити по броју бодова последњег студента уписаног на буџету, прошле године међу најтежих за упис нашло се пет смерова на факултетима:
- Информационе технологије у машинству, Машински факултет (86,52)
- Логопедија, ФАСПЕР (85,98)
- Туризмологија, Географски факултет (85,96)
- Софтверско инжењерство, ЕТФ (82,78)
- Међународне студије, ФПН (79,60)
Школарине поскупеле, али не на свим факултетима
Од 31 факултета Универзитета у Београду, 17 факултета није подигло цене школарине, док је 14 поскупело за наредну акадамску годину, потврдила је за портал Н1 Ана Грчић, студент проректор Универзитета у Београду.
Са медицинске групације ниједан факултет Универзитета у Београду није подигао цену школарине. Такође, Православни богословски факултет, Факултет политичких наука, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Филозофски факултет и Филолошки факултет нису подигли школарине за академску 2023/2024. годину.
Иста цена остаје и за поједине природне факултете међу којима су Математичком, Факултету за физичку хемију и Хемијском факултету.
Уколико не упадну на буџет, будући студенти највише новца мораће да издвоје за Архитектонски факултет 300.000 динара како би платили прву годину студирања, док ће за студенте виших година студија цена бити 276.000 динара. До сада академци на овом факултету плаћали су 240.000 динара.
Одмах иза Архитектонског по цени студирања истиче се Електротехнички факултет, смер за Софтверски инжењеринг где ће година коштати 282.000 динара. Раније она је износила 243.500 динара.
Факултет организационих наука, који је један међу напопуларнијих подигао је цену студирања по години на 159.000 динара за основне студије.
На Правном факултету у Београду година ће коштати 114.000 динара. И Економски факултет на коме је школарина била између 97.175 и 121.863 динара подигнута је на износ од 106.212 до 139.754 динара. Факултет спорта и физичког васпитања подигао је цену студирања са 148.500 на 150.000 динара.
