Систем обрачуна зарада запослених у здравству од 1. јануара биће промењен тако што ће аконтација за текући месец бити 50 одсто од плате, те тако више неће бити никаквих нејасноћа, најавио је министар финансија Синиша Мали. Он је објаснио да је тај обрачун до сада вршен на основу броја радних сати који се сваког месеца мења и додао да је са синдикатима већ разговарано о висини обрачуна аконтације.
Мали је такође подсетио на то да се систем Искра за обрачун зарада запослених у јавном сектору примењује већ неколико година уназад и да преко њега више од 360.000 запослених прима плату.
Ипак, запослени у здравству жале се већ неко време на обрачун својих зарада. Како је за Бизнис.рс истакла координатор Синдиката медицинских сестара и техничара Србије Драгица Дашић, проблеми су присутни откако је са радом почео систем Искра.
“Здравствени радници остану запрепашћени када добију обрачун плате која је у односу на претходни месец или неки ранији период мања за 7.000 динара. Када се прерачуна, примања су углавном мања од 10 до 15 одсто”, наводи Дашић.
Адвокат Синдиката медицинских сестара и техничара Србије Александра Никићевић објашњава у разговору за Бизнис.рс да се плате запослених у здравству не обрачунавају правилно и у складу са уредбом која управо дефинише начин обрачуна.
“То је Уредба о корективном коефицијенту, највишем процентуалном увећању основне плате, критеријумима и мерилима за део плате који се остварује по основу радног учинка, као и начину обрачуна плате запослених у здравственим установама. Уредба се иначе примењује на све запослене у здравству, дакле и на медицинско и на немедицинско особље, и односи се на здравствене установе на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите”, напомиње Никићевић.
Конкретно, како истиче наша саговорница, проблем са обрачуном зараде се најбоље види код запослених са нижим коефицијентом код којих, када се примени ова Уредба, основна зарада постаје нижа од законом прописане минималне. Онда се на такву зараду врши корекција путем радног учинка до законом прописане минималне зараде.
“Све то за последицу има и мање обрачунате додатке на плату, а у складу са Уредбом. Сходно овој Уредби, основна плата одређује се множењем основног коефицијента, основице за обрачун плате и корективног коефицијента. Корективни коефицијент износи 0,9612. Основицу за обрачун додатка на плату чини основна плата увећана за радни учинак, у складу са законом којим се уређују плате у јавним службама”, додаје Александра Никићевић.
Како објашњава, корективним коефицијентом који је прописан Уредбом ’умањује се’ основна зарада запосленог.
Код запослених са нижим основним коефицијентом, односно са основном зарадом испод минималне, тако добијена зарада коригује се у висини до минималне путем ставке радни учинак – капитација, а који треба да представља додатак на плату, то јест на законом прописану минималну зараду.
“Да ли су наведене грешке могле да се исправе – сигурно да јесу да се водило рачуна да основна зарада не буде испод законом прописане минималне након овог умањења за корективни коефицијент”, сматра Никићевић.
Према њеном мишљењу, неспорно је да је зарада запослених са вишим основним коефицијентом, односно основном зарадом која је знатно виша од минималне, обрачуната у складу са уредбом, уколико број радних сати представља стварно остварене часове рада.
Како ће се зараде обрачунавати од 1. јануара?
На питање како је функционисао систем Искра и како ће се зараде запослених у здравству обрачунавати од 1. јануара, Никићевић каже да је поменути систем радио на основу броја радних сати који се уносе, али да аконтација није била једини проблем и да остаје да видимо како ће се примања здравствених радника обрачунавати у 2025.“Из саопштења Министарства финансија произилази да је аконтација била главни проблем запосленима и да ће аконтација од 50 одсто сада да реши проблеме у обрачуну. Међутим, први део плате се не обрачунава на основу броја стварних радних сати, већ је то само један део радних сати, и то може да буде 50 одсто укупног броја за један месец”, истиче адвокат Синдиката медицинских сестара и техничара Србије Александра Никићевић.
Најзад, према њеном мишљењу, потребно је водити рачуна и о ефективним сатима редовног рада које је запослени остварио у складу са евиденцијом присуства на раду и та евиденција треба да буде доступна сваком раднику како би имао увид у стварне остварене часове рада.
