Све више потрошача у Србији жели да зна шта заправо уноси у организам кроз храну коју свакодневно купује. Иако су правила о означавању хране често нејасна и компликована, нутриционисти упозоравају да је читање декларација кључно за очување здравља. На амбалажама се често налазе скраћенице и бројеви иза којих се крију адитиви и супстанце које организам тешко разграђује.
Према речима нутриционисткиње Нађе Радојевић, многе од тих супстанци могу негативно утицати на хормонални баланс, посебно код жена, те се не би требало фокусирати само на калоријску вредност производа. „Проблем није само у гојазности. Оно што највише забрињава јесте што многи адитиви на опасан начин делују на наше тело“, истиче она.
Светлуцаве амбалаже и шарени производи на полицама често садрже генетски модификоване састојке, који се доводе у везу са појавом неплодности, дијабетеса, алергија, па чак и канцера. Радојевић упозорава да и на одељцима „здраве хране“ потрошачи морају бити опрезни. Производи са мање масти, на пример, често имају више шећера или вештачких додатака.
Када је у питању сезонско воће и поврће, због могућег присуства пестицида нутриционисти саветују темељно прање. Препоручује се натапање у води са мало соде бикарбоне, како би се смањио унос штетних материја које се задржавају на кори.
Посебну пажњу треба обратити на ознаке са словом Е, које се налазе на многим слаткишима и индустријски прерађеној храни. На „црној листи“ нутрициониста налазе се следећи адитиви:
Е 102, Е 104, Е 110, Е 122, Е 124, Е 129
Ове вештачке боје повезују се са појавом хиперактивности код деце.
Такође, ако воће има четвороцифрену бројчану ознаку која почиње са 3 или 4, вероватно је у његовој производњи коришћена значајна количина пестицида. Генетски модификовано воће, попут одређених врста банана и јабука, може се препознати по шифри 84011.
Закључак нутрициониста је јасан: што више знања у продавници — мање ризика на тањиру.
