Деца која на свет дођу у наредних 11 дана биће најмлађи и последњи припадници генерације Алфа.
Година 2025. означава почетак нове генерације – генерације Бета. Једноставно речено, генерацију Бета чиниће они који ће бити рођени између 2025. и 2039. године.
Дете рођено првог дана 2025. године припашће генерацији Бета, а процене су да ће они чинити 16 одсто светске популације и биће деца млађе генерације I (миленијалаца) и старије генерације З, а многи ће доживети 22. век.
Зашто баш – Бета?
Генерација Бета прати генерацију Алфа (рођени од 2010. до 2024. године). Названи су тако не само да би биле означене као нове генерације, већ као прве генерације које ће обликовати потпуно другачији свет.
Зато се прешло на означавање генерација грчим писмом, како би тај прелазак симболично означимо како ће ове различите генерације бити одгајане у новом свету технолошке интеграције.
Генерацијске транзиције су више од само хронолошке транзиције, оне су дефинисане догађајима, технологијама и културним променама њиховог времена. Генерација Бета представља кључно поглавље у нашем свету који се развија. Али ко ће бити Генерација Бета и који фактори ће обликовати њихове вредности, понашања и тежње?
Свет засићеним технологијом
За генерацију Бета, дигитални и физички свет ће бити беспрекорни. Док је генерација Алфа искусила успон паметне технологије и вештачке интелигенције, генерација Бета ће живети у ери у којој су вештачка интелигенција и аутоматизација бити у потпуности уграђени у свакодневни живот од образовања и радних места до здравствене заштите и забаве.
Они ће вероватно бити прва генерација која ће искусити аутономни транспорт у великом обиму, носиве здравствене технологије и импресивна виртуелна окружења као стандардне аспекте свакодневног живота. Њихове формативне године биће обележене већим нагласком на персонализацији, АИ алгоритми ће прилагодити њихово учење, куповину и друштвене интеракције на начине које данас тек можемо да замислимо.
Такође је вредно напоменути да технологија игра двоструку улогу у модерном родитељству. С једне стране, видели смо родитеље, посебно миленијумске родитеље, како користе технологију као алат за образовање, повезивање и забаву, интегришући је неприметно у животе своје деце од малих ногу. С друге стране, постоји и опрезна свест о потенцијалним замкама технологије, што наводи родитеље да балансирају време испред екрана са активностима на отвореном и међуљудским интеракцијама.
Док су многи миленијумски родитељи користили друштвене медије да документују животе своје деце, генерација З зна више о позитивним стварима и изазовима које доноси коришћење друштвених медија од малих ногу. Родитељи из генерације З се чешће слажу да је ограничавање времена које дете проводи испред екрана за њих високи приоритет. Као технолошки најразвијенија генерација родитеља, генерација З види предности технологије и времена пред екраном, али исто тако увиђа и недостатке тога и помера узраст у коме њихова деца приступају и користе је.
Све о генерацијама
Као што категоризација генерација долази из домена друштвених наука, а не популарне културе, тако је њихово именовање најбоље урадити научно, користећи слова (као што су X, И, З и Алфа). Други приступи именовању генерација, користећи термине као што су „миленијалци“, често дефинишу генерацију око једног догађаја и имају нејасне распоне рођења, што доводи до субјективне анализе.
Социолошки приступ генерацијској анализи, користећи одређене године рођења и неописне ознаке, омогућава објективнију анализу и креирање индивидуалног идентитета. Овај тренд ће се наставити са надолазећим генерацијама као што Генерација Бета (б. 2025-2039), Генерација Гама (б. 2040-2054), Генерација Делта (б. 2055-2069), и тако даље. Овај стандардизовани временски распон од 15 година омогућиће будућим аналитичарима да спроведу свеобухватнију анализу и глобална поређења.
