Početna » СУТРА ЈЕ ПРВА СЛАВА У 2024. ГОДИНИ И „КОКОШИЈИ БОЖИЋ“: Ево шта прави верници НИКАКО НЕ ТРЕБА ДА РАДЕ

СУТРА ЈЕ ПРВА СЛАВА У 2024. ГОДИНИ И „КОКОШИЈИ БОЖИЋ“: Ево шта прави верници НИКАКО НЕ ТРЕБА ДА РАДЕ

Свештеномученик Игњатије се слави 29. јануара и 20. децембра, по црквеном календару

Српска православна црква и њени верници сутра обележавају празник посвећен хришћанском светитељу Игњатију Богоносцу познатом и као Игњатије Антиохијски.



Свештеномученик Игњатије Богоносац био је трећи по реду патријарх Антиохијске цркве. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете и носи веру у Бога у себи.

Одлуком светих апостола постављен је за епископа у Антиохији. Он је први је увео антифонски начин појања у цркви(појање за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње). Према хришћанској традицији такав начин појања се открио Светом Игњатију међу анђелима на небесима.

Када је цар Трајан дознао за Игњатија, позвао га код себе и убеђивао да принесе жртву идолима, да би му он дао звање сенатора. Пошто није прихватио царев предлог Игњатије је окован и послат у Рим да буде бачен пред звери. Игњатије је стигао у Рим где је бачен пред лавове. Лавови су га растргли и појели, оставивши само неколико већих костију и срце. Пред звери је бачен 107. године, а према хришћанској традицији верује се да се Игњатије Богоносац јављао више пута из раја и чинио чуда помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

Свештеномученик Игњатије се слави 29. јануара и 20. децембра, по црквеном календару. У децембру се празнује пренос његових моштију из Рима у Антиохију. Међутим када су Персијанци заузели Антиохију у 6. векуњегово мошти су поново враћене из Антиохије у Рим.

Српска православна црква слави га 20. децембра и 29. јануара по црквеном, а 2. јануара и 11. фебруара по грегоријанском календару.

Народна веровања

У народу за надимак Богоносац везане су две легенде.

Верује се да је надимак добио тако што је пренео Бога преко залеђене реке. А друга легенда гласи да је као грешник био осуђен да преноси људе на леђима преко реке, па кад је преносио једнога што га је пожуривао, будући да је хитао да покуди девојку, наљућен – убио, сви су му греси били опроштени, јер народ држи да је куђење девојке грех над греховима.

Понегде се на овај дан меси колач и дели деци, али их прво повуку за уво да што више порасту у следећој години. Не раде се тешки послови, нарочито женски, као што је предење, ткање, шивење.

Неки овај дан називају и Кокошињи дан или Кокошији Божић. У народу се обавља низ радњи и обичаја, ради заштите кућног иметка и пернате живине. Домаћице данас на посебан начин хране живину – у круг, начињен од положеног конопца, баца се специјално спремљено жито.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept