Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Свештеномученика Харалампија једног од највећих мученика у историји хришћанства. Верује се да је имао велике исцелитељске моћи, па је и највећи број обичаја који се данас везују за обележавање његове славе верују за здравље и излечење од сваке болести.
Свештеномученик Харалампије је био епископ у Магнезији који је према предању у дубокој старости претрпео страшне муке у име Христа и умро у 113 години живота.
Наиме, када је настао страшан прогон хришћана у време цара Септимија Севера, Свети Харалампије није желео да се крије већ је сачекао мучитеље и допустио да га заробе. Претрпео је страшне муке. Записи кажу да су му у једном тренутку и кожу одрали, али свети старац није поклекао.
Снага вере Светог Харалампија многе незнабожце је поколебала и преобратила у хришћанство укључујући и саму цареву ћерку Галину.
Према предању, након мучења, Харалампија су извели на губилиште. У тренутку смрти мудри старац је опростио својим мучитељима и замолио Бога за све здравље и душевно спасење свих људи.
Прича каже да је умро пре него што је џелат спустио мач на његов врат. Његово тело узела је принцеза Галина и часно га је сахранила.
Празник Светог Харалампија данас се слави као крсна слава. Верује се да је овај мудри светитељ имао исцелитељске моћи, па у неким крајевима Србије мајке данас обавезно воде децу у цркву како би му се помолили за здравље.
Верује се да је имао исцелитељске моћи и због тога жене воде децу у цркву да се помоле за здравље. Овог дана је добро отићи до видара или народног лекара, или уопште код лекара, ако се осећају било каве нејасне тегобе у телу или ногама.
За овог свеца везано је још једни интересантно веровање – стари кажу да ће дете које на овај дан изгуби свој први зуб или му никне нови, целог живота бити срећно и под заштитом Светог Харалампија.
