Овогодишња Светска недеља свесности о антимикробној резистенцији (WААW), која се у свету обележава од 18. до 24. новембра, носи назив “Буди и ти део промене!”, чиме се грађани позивају на одговорну употребу, а тиме и њихов лични допринос у борби против АМР-е.
Антимикробна резистенција (АМР) је хитна глобална здравствена и социоекономска криза, истакла је Светска здравствена организација (СЗО). Она има значајан утицај на здравље људи и животиња, производњу хране и животну средину. Патогени отпорни на лекове представљају претњу свима, свуда. Ипак, много више се може учинити на подизању свести јавности и свих заинтересованих страна, наводи СЗО. Антибиотици и антимикробни лекови постају неделотворни јер због превелике и погрешне употребе бактерије развијају отпорност на њих.
На пример, око 90 одсто антибиотика се користи ван болница, с тим да се око 75 одсто њих употребљава за инфекције дисајних путева, које су најчешће узроковане вирусима па давање антибиотика при таквим индикацијама не помаже излечењу, већ подстиче развој мутираних облика отпорних на антибиотике међу бактеријама које природно настањују људско тело и околину – те се бактерије свакодневно размењују међу људима, а у одређеном тренутку могу узроковати инфекцију. Другим речима, антибиотици не би смели да се користе за вирусне инфекције, код којих нису делотворни, већ искључиво за бактеријске инфекције. Према новом извештају СЗО, објављеном почетком октобра, имунизацијом против 23 патогена могао би се смањити број потребних антибиотика за 22 одсто или 2,5 милијарди дефинисаних дневних доза на глобалном нивоу сваке године, чиме се подржавају глобална настојања у борби против АМР-е. Имунизација је тако један од кључних начина превенције инфекција.
Очување делотворности антимикробних лекова од велике је важности и за стабилност здравственог система, јер антимикробна резистенција има озбиљне последице на исходе лечења инфекција и на финансијски аспект здравственог система. Зато је спречавање антимикробне резистенције одговорност читавог друштва. То се постиже, поручили су стручњаци, превенцијом, у коју спадају: одговорно понашање, хигијена, едукација, имунизација против заразних болести, поготово одговорно преписивање и коришћење антимикробних лекова те управљање антимикробном резистенцијом.
Такође, ове године је СЗО ревидирала попис приоритетних бактеријских патогена, важан алат у борби против АМР-е, који укључује 15 породица патогена отпорних на антибиотике груписаних у критичне, високе и средње категорије приоритета за истраживање и развој, као и мере јавног здравља. Подсетимо, пре две године је растућем изазову отпорности микроорганизама на лекове додат и први попис гљивичних патогена који представљају највећу претњу људском здрављу, будући да су неки сојеви све отпорнији на лекове и све раширенији. У ову “борбу” укључила се и Генерална скупштина Уједињених Нација доношењем декларације која укључује и смањење глобалних смртних случајева повезаних са антимикробном резистенцијом за 10 одсто до 2030. године. Појава и ширење патогена отпорних на антимикробне лекове, у које спадају антибиотици, антимикотици, антипаразитици и антивирусни лекови, озбиљна су претња у спречавању и лечењу уобичајених инфекција и обављању рутинских медицинских поступака чије је успешне исходе управо и омогућила ова врста лекова. Само у Европи свака пета бактеријска инфекција отпорна је на антибиотике, док у неким државама чланицама та бројка износи чак 40 процената, каже се у декларацији коју је објавила Европска комисија.
Тако се антимикробна резистенција (АМР) све више препознаје као један од горућих јавноздравствених изазова и одговорна је за око 1,3 милиона смртних случајева у свету сваке године, укључујући 35.000 на европском економском подручју – готово 100 људи дневно. Ако се овом изазову не приступи одмах на прави начин, овај број би могао да достигне забрињавајућих 390.000 смртних случајева годишње у региону Европе до 2050. Подједнако су алармантне и економске последице, будући да АМР кошта ЕУ/ЕЕА више од 11 милијарди евра годишње, а процењује се да ће здравствене системе на глобалном нивоу до 2050. коштати још додатних милијарду америчких долара годишње. Из тог разлога је Европска комисија крајем септембра ове године поздравила Политичку декларацију УН о јачању деловања против антимикробне резистенције (АМР). Декларацију су подржале земље чланице УН, укључујући и чланице ЕУ, и на тај се начин обавезале на конкретне поступке за решавање АМР-е приступом “Једно здравље”, међу којима су смањење глобалних смртних случајева повезаних са АМР-ом за 10 одсто до 2030, смањење употребе антибиотика у пољопривредно-прехрамбеном сектору, као и позив на хитну акцију и појачане подстицаје за истраживање и развој. С друге стране, упркос озбиљности ове претње, засад нема значајнијег помака кад су у питању иновације у развоју нових антимикробних лекова. Данас се зна да је врло мало нових антибиотика у фази претклиничког и клиничког испитивања и да је потребно усмерити се на очување постојећих. Због тога и Европско тело за приправност и одговор на здравствене кризе ХЕРА проактивно унапређује истраживање и развој и осигурава доступност виталних медицинских противмера. ХЕРА је, на пример, путем програма “ЕУ4Хеалтх” финансирала низ иницијатива усмерених на убрзавање иновација за АМР производе у напредним фазама развоја. Поред тога што подстиче иновације, ХЕРА је посвећена и повећању приступа новоразвијеним антибиотицима.
Такође, озбиљност антимикробне резистенције по здравље становништва препознала је и сама Европска комисија, која је борбу против ове глобалне претње укључила и у своју највећу реформу законодавства ЕУ о лековима у последњих 20 година. Комисија се, притом, залаже за смањење употребе антибиотика и државама чланицама препоручује утврђивање одговарајућих националних циљева – смањење потрошње антибиотика у ЕУ за 20 одсто до 2030. и дефинисање циљева на националном нивоу. Према истраживању Еуробарометра о антимикробној резистенцији из 2022, знање о антибиотицима у ЕУ још није на задовољавајућем нивоу. Притом, само половина испитаника зна да антибиотици нису делотворни против вируса, готово сваки десети грађанин ЕУ узима антибиотике без рецепта, а и даље постоје и велике разлике у информисаности грађана међу државама чланицама. Ови резултати указују на потребу за спровођењем додатних и континуираних активности у циљу едукације и информисања о антимикробној резистенцији и важности одговорне употребе антимикробних лекова како би се свест и понашање грађана дугорочно променили. О важности таквих активности говори и податак да је едукација грађана у Француској у петогодишњој јавној кампањи резултирала смањењем ванболничке потрошње антибиотика за 25 одсто у тој земљи.
тањуг.рс
