U mojoj omiljenoj seriji koja je harala osamdesetih godina, prevedenoj kao
Mućke, baš kao i dama u naslovu, imala je jedna scena gde osobeni lik daje svu
prostu filozofiju života. On kaže da je život sastavljen isključivo iz tri komponente:
rodiš se, živiš u nekom svom životu i umreš, odnosno sam život je tiha predstava
izmedju radjanja i smrti. Jednostavnije rečeno ne može biti.
Tinu Tarner mnogi smatraju kao kraljicu roka, njen fantastični glas i način na
koji je isti reprezentovala muzičkom svetu od sredine šezdesetih godina prošlog
veka pa sve do kraja istog, nije ništa drugo no od Boga dar. Zaboravlja se samo
jedna stvar, da i pored enormne popularnosti, Tina je bila i kraljica bola. Klasična
priča o zlostavljanju žene, ne dati joj da bude bolja od svog muškarca, sve to
prosuto ljubomorom, alkoholom i drogama, jedna je od onih tužnih slika koje
svakodnevno obeležavaju ovaj svet. Priča o njenom prvom mužu, Ajku Tarneru, je
samo jedna od niza klasičnih, teških, sunovrata, ljudskog roda. Druge reči nemam.
Takodje, samoubistvo sina i mnogobrojni zdravstveni problemi koji su se
nakačili na rok divu samo su stvorili nove patnje i duševne tegobe. Sve je to
uticalo da se pre par godina povuče iz javnosti i pokuša da mirno privede svoj vek
u Švajcarskoj. No, bolest joj to nije dozvolila, lagano je ubijala svu energiju u Tini,
sve do njenog odlaska u večnost.
Po čemu ćemo je pamtiti, ako ne po izuzetnoj energičnosti na scenskim
nastupima, vokalu dovedenom do perfekcije i fenomenalnoj koreografiji.
Nezaboravni dueti sa Rod Stjuartom, Mikom Džegerom, Erosom Ramazotijem,
Brajanom Adamsom, ostavili su jedan kolekcionarski video zapis sa takvom
težinom da teško da će i posle nje biti nadmašen.
Ne znam da li je tačna urbana legenda, da je, pre skoro pedeset godina,
1974. godine prvi put bila u Beogradu i da je posetila legendarni bioskop
20. oktobar sa beogradskim pratiocem i sve kokicama, kada još nije bila to
što će tek postati, ali i opstati, tokom sledećeg desetleća. No, njen definitivni
razlaz sa Ajkom Tarnerom, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, uzdići
će je do zvezda, tamo gde joj je zaista i mesto. Nije bilo lako u početku njene solo
karijere, nezapaženo su prolazila njena diskografska izdanja, ali upornost, mali
dašak sreće i rad i vera u samu sebe, od Tine je napravila kraljicu. Nije rodjena kao
takva, ona je to postala jer je imala jaku želju da pobedi svu tu nagomilanu
nepravdu kojom je godinama bila obasipana, ali tu, kako emotivnu, tako i
profesionalnu krizu, Tina je nadrasla i svladala, na sebi osoben način.
Tek album Let s Stay Together ju je uzdigao blizu mesta koje je zasluživala,
ali to još uvek nije bilo To. Albumom Private Dencer, stavljena joj je kruna na
glavu, zasijala je samo onim sjajem koje prave, ne umišljene, zvezde mogu sjati.
Činilo se da je konačno izašlo iz Tine svo ono crnilo koje je tavorilo u njoj
godinama. Sa hitom iz 1984. godine What s Love Got to Do With It bilo joj je
zagarantovano nebesko bleštavilo zanavek. Apsolutno zasluženo.
Tina je bila i glumica, sjajna glavna rola u Pobesnelom Maksu Tri i čuveni hit
iz istog filma We Dont Need Another Hero (Nije nam potreban još jedan heroj)
pokazala je svetu novo Tinino umeće, svu njenu multimedijsku svestranost za ono
vreme.
Milioni prodatih primeraka gramofonskih ploča i ostalih nosača zvuka, ta
svetska popularnost žene koja može pevati kao sirena i izgledati kao boginja,
donela joj je brojne nagrade i priznanja. No, uvek iz nje, i pored stalnog smeška i
raspoloženosti, izlazio je, barem na tren, neki tužni, neumiveni, osmeh, koji nije
bio obojen u kolorit kojim se želi ovladati, a kojom je Tina ovekovečila rok scenu.
Na ovim prostorima poslednji put bila je uoči raspada bivše nam domovine,
a Tina je bila na vrhu. Vrhunski profesionalac otpevala je svoje najveće hitove kao
da je na bilo kojoj drugoj svetskoj pozornici. Moćna i suviše jaka žena mogla je
dati primer svima kako se sa srčanošću i upornošću sve može uspeti. Nije dozvolila
da život prolazi pored nje, i pored brojnih ličnih padova i svih onih problema sa
kojima se svi obični ljudi nose, zakoračila je u život onakav kakav jeste, te je u
mirnijim danima svog života upoznala i čoveka sa kojim je mogla podeliti sve. Za
one neupućene, reč je o Ervinu Bahu.
Tina, bila si zaista The Best woman koja je koračala u svetu rokenrola. Mir ti
želim.
Miodrag Marković
