Свети Сава се сматра једним од највећих светитеља Српске православне цркве.
Свети Сава, по рођењу Растко, рођен је око 1174. године у Расу у династији Немањића. Био је најмлађи син жупана Стефана Немање и Ане Вукановић (касније монахиње Анастасије).
Растко Немањић је са 15 година добио од оца управу над Захумљем све док није, како предање налаже, његова потреба за миром и молитвом допринела томе да након две године побегне на Свету Гору.
Растко се замонашио на Светој Гори, у манастиру Светог Пантелејмона, и добио име Сава
Предање о Светом Сави говори да је његов отац, жупан Стефан Немања, послао војску како би га вратили кући. Када је војска стигла на Свету Гору, Растко је већ био замонашен. Отац му се убрзо придружио у монашком животу, те се око 1196. године замонашио у манастиру Студеница добивши име Симеун.
Свети Сава и Свети Симеун заједно су изградили манастир Хиландар, једини српски манастир на Светој Гори.
Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. У народу је остао упамћен као велики просветитељ, духовник и заштитник вере и народа. Путовао је по српским земљама учећи народ како да раде, да копају, шију, спремају храну, делећи где год да се појави неизмерну љубав и знање.
Светосавске переце
Народна легенда каже да су се некада људи јако мучили да би добили брашно од жита. Туцали су жито на разне начине, а ништа од тога није доносило резултат. Народна прича каже да је све то гледао Свети Сава па се сажалио и одлучио да смисли неку бољу и лакшу справу. Проблем је био сипање жита у воденични камен, те што светитељ никако није могао да направи чекетало и кош.
Једног дана дође ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало, под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици.
Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу. На Бадњи дан, пошто према предању припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу, а тог дана нико неће ни да меље жито. Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, те тако ђаво никад не може узети ујам.
У знак захвалности што им је олакшао млевење жита те спасио воденицу од ђавола, у народу је поникао обичај да се на Савин дан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци. У Банату, али и другим деловима Србије се од пецива најчешће праве переце.
Уколико овај велики празник падне на среду или петак, праве се посна пецива у част Светог Саве.
Светосавске переце, рецепт
Састојци:
500 г брашна плус брашно за обликовање переца,
3 дл млаког млека или воде,
50 г отопљеног маслаца или маргарина,
1 кашичица соли,
1 кашичица шећера,
20 г свежег квасца
За премазивање и посипање:
50 мл воде,
1 кашичица соде бикарбоне,
морска со по потреби
Припрема:
Умесите квасно/кисело тесто на уобичајен начин,
Тесто упакујте и оставите на топлом месту да се удвостручи.
Поделите га на 10, 20 или више делова, направите лоптице, оставите их да одстоје десетак минута, а потом обликујте переце и то тако што ћете направити ролницу дужине око 30 цм.
За премаз прокувајте воду и додајте соду бикарбону.
Прохладите смесу и премажите переце, поспите их сољу и пеците док не порумене (око 15 минута) на 200 степени.
Уз напомену да переце не треба да стоје након обликовања, одмах се могу пећи.
Овако припремљене переце подсећају на баварске, а брже су за припрему . Светосавске переце могу да изгледају и овако (уз додатак интегралног брашна. За хрскавију корицу, у раствор соде бикарбоне додајте кашику лимуновог сока.
србијаданас.рс