– Крајем прошле године Унија пекара Србије разговарала је с пекарима и дошла до закључка да би такозвани народни хлеб морао да буде скупљи због више цене пшенице, која сада износи од 22 до 25 динара, и аутоматски диже и цену брашна – навео је Пралица.
За разлику од хлеба „сава”, Пралица каже да постоји могућност да поскупи и пециво, али не све, већ оно које се више тражи, а то су филована теста са намазима и сухомеснатим производима, док би мање трежени производи задржали стару цену.
У новосадским пекарама векна хлеба од 500 грама је 90 динара, кифла и переца по 70 динара, мали ђеврек и сусам штапић 60 динара, мини-пица и бурек са сиром 200 динара, а бурек са месом 230 динара, колач од лиснатог теста с маком 140 динара…
– Да Влада Србије није Уредбом ограничила цену векне хлеба, она би сада сигурно вредела између 80 и 90 динара, јер се по пекарама увелико разне врсте хлеба продају већ од 80 до 90 динара, па и преко стотину динара – напоменуо је Пралица. Навео је да је цена такозваног народног хлеба овде најнижа у односу на цене у окружењу. У Хрватској векна стаје од 140 до 180 динара, а у БиХ 120 динара.
У уредби нема више брашна из Робних резерви
Влада Србије је одлуку о ограничавању цене хлеба донела пре готово три године, како би спречила велике поремећаје на тржишту и очувала животни стандард становништва.
У измењеној Уредба о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, од 1. јуна 2024. године, не налази се више одредба о продају брашна из Робних резерви по повлашћеним ценама пекарима.
Пралица напомиње да, иако Уредба још важи, пекари имају право да са представницима владе договарају нову цени.
Уредбом је, између осталог, прописано да су трговци у малопродаји обавезни да у дневној набавци свих врста хлеба имају најмање 30 одсто векни од брашна Т-500.
Пралица подсећа да раст цене пшенице и брашна нису једини трошкови који доприносе у формирању цене хлеба већ да на њу утичу и трошкови за енергенте, закуп локала и плате пекара и продавачица у пекарама. – Трговкиње су 2021. године имале плату од око 35.000 динара, а сада је њихова просечна плата око 90.000 динара, односно између 80.000 и 100.000 динара. И пекари сада имају плате и до 200.000 динара, у зависности од стручности и смена у којима раде.
У пекарама, каже, пословање не иде глатко. Осећа се пад промета и тешко се долазе до квалификовне радне снаге. Добро пролазе само оне пекаре који су близу школа и фирми где има пуно канцеларија.
– Да би пекари били у добитку, дневни промет требао би да буде између 55.000 и 60.000 динара, како би после расхода за енергенте, плате, закуп локала и репоматеријал остварили зараду – казао је Пралица.
