– Била је блага кривина а ми смо ишли јако брзо, и та брзина када се споји са кривином – није благо све то. Предњи точак ми је ударио у ивичњака а ту је била продавница која је имала трем који се ослањао на три велика дрвена стуба. Kада смо ударили, мотор је одскочио а ја сам главом ударио у те греде и исекао их све.
Другар је давао знаке живота, прошао је са тешким телесним повредама, а ја сам био скоро на издисају! Али ипак су ме превезли у Ургентни у Београду. Kада сам стигао тамо, примљен сам као Н.Н. лице старости 44, а тада сам имао 22 године. Од силине ударца, пукла ми је лобања, пробушио сам све три овојнице мозга (мождане опне) и поломио сам сва ребра са десне стране.
Након операције мозга која је трајала више од два и по сата, био је проблем да ми се очисти све од дрвета унутар главе, од греде у коју сам ударио. Био сам у природној коми више од 40 дана, на рани која је била на глави имао сам три врсте бактерије, након чега сам добио и сепсу, а у међувремену плућа су се напунила водом и почела да отказују.
Ово је део трагедије и почетак агоније коју је доживео Милан Митић из Пожаревца, који је своје искуство и сусрет са смрћу презентовао у Паланачкој гимназији на хуманитарној трибини „Живот нема репризу“, 1У10МИЛИОНА.
Отворено, искрено, потресно а са циљем едукације и васпитања, уз више видео снимака, описао је паклене тренутке саобраћајне несреће коју је доживео због вожње под дејством алкохола.
Данас, Милан је „пробудио“ свест, разум, све нас навео на размишљање.
Сада Милан испуњава важну мисију, несебично дајући себе, своје искуство, научио је и нас одрасле, баш као и ученике, оном суштинском!
